Odnos Turske i Nemačka obeležile su proteklih meseci ozbiljne napetosti, izrečeno je mnogo teških reči, ali je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, uoči planirane posete Berlinu, najavio da želi da okonča razmirice i obnovi klimu poverenja između dve zemlje. Takav pomirljiv stav Erdogana, koji donedavno nije štedeo uvrede na račun Nemačke i njenih političara, mogao bi da ima veze sa teškom ekonomskom situacijom u kojoj se našla Turska.

 

Ipak, i Erdoganova poseta Berlinu počela je burno pošto je, ubrzo nakon što ga je uz vojne počasti dočekao nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, objavljena informacija da turski predsednik od Nemačke traži izručenje poznatog novinara Džana Dundara, koji  živi u egzilu u Nemačkoj, i još 68 osoba, uglavnom pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK) i pristalica disidentskog pokreta Fetulaha Gulena.

 

Do sada najteži potresi u odnosima Ankare i Berlina bili su hapšenje nemačkog novinara turskog porekla Deniza Judžela, Erdoganov pokušaj da održi političke skupove u Nemačkoj, sukob oko aktivnosti turskih tajnih službi u Nemačkoj, spor oko posete poslanika Bundestaga nemačkim vojnicima stacioniranim u Turskoj i rezolucija nemačkog parlamenta u kojoj je masakr nad Jermenima u Turskoj početkom 20. veka nazvan genocidom.

 

Verbalni sukob eskalirao je do te mere da je Erdogan nemačke političke partije nazvao "neprijateljima Turske" a nemačke zvaničnike optužio da se ponašaju kao nacisti, na šta je reagovala i nemačka kancelarka Angela Merkel, piše EURACTIV.de.

 

Sada je turski predsednik Erdogan nagovestio da tokom posete Berlinu želi da podvuče crtu i da otvori novo poglavlje saradnje sa Nemačkom. "Želimo da ostavimo sve probleme za sobom i ponovo izgradimo srdačnu atmosferu između Turske i Nemačke - kao što je nekada bila", rekao je na marginama sednice Generalne skupštine UN u Njujorku Erdogan, koji je 27. septembra doputovao u Berlin.

 

Želja turskog predsednika mogla bi svakako da ima veze i sa ekonomskim položajem njegove zemlje. Turska lira izgubila je gotovo 40 odsto vrednosti prema dolaru. Uz to je predsednik SAD Donald Tramp, zbog hapšenja američkog pastora Endrua Brunsona u Turskoj, toj zemlji udvostručio uvozne carine na aluminijum i čelik.

 

Dobri odnosi sa Berlinom bi u takvoj situaciji svakako bili korisni, utoliko pre što su privrede dve zemlje ekonomski tesno isprepletene. Više od 6.500 preduzeća sa nemačkim udelom aktivno je na turskom tržištu, i ona zapošljavaju oko 120.000 ljudi. Istovremeno, Nemačka je najvažnije tržište za turske proizvode.

 

Uoči susreta sa Erdoganom, nemački predsednik Frank Valter Štajnmajer izjavio je 28. septembra da očekuje "intenzivne razgovore" i izrazio nadu da će dve strane ubuduće jedna drugu tretirati sa poštovanjem.

 

On je, međutim, istakao da poseta nije izraz normalizacije odnosa. "Daleko smo od toga, ali bi mogao da bude početak", rekao je nemački predsednik, prenela je agencija AP.

 

Štajnmajer je rekao da se neće baviti pojedinačnim slučajevima, ali da se neće ustezati da potegne pitanje kršenja ljudskih prava u Turskoj. "Ne možemo i nećemo prihvatiti pritisak na medije, pravosuđe i sindikate", rekao je Štajnmajer.

 

Bez obzira na razmirice, Nemačka i Turska strateški su upućene jedna na drugu. Turska od Nemačke i Evropske unije očekuje pomoć za svoje ekonomske nedaće, a Unija računa na Ankaru u zbrinjavanju migranata i rešavanju izbegličke krize.

 

Pored toga, u Nemačkoj živi više od tri miliona građana turskog porekla, koji su takođe podeljeni u pogledu simpatija prema vlastima u Turskoj, što su već i pokazali u nemačkim gradovima protestima i skupovima podrške Erdoganu.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP