Zdravstveni zvaničnici u svetu pripremaju se za afričku svinjsku groznicu, sa kojom se od 2014. godine suočavaju zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, a koja je sada stigla i na zapad starog kontinenta. Pretpostavlja se da su ljudi preneli zarazu u Belgiju, gde je registrovano osam slučajeva te bolesti. Prema belgijskim izvorima, u toj zemlji je zbog zaraze usmrćeno 4.000 domaćih svinja u oblasti Etal, na jugoistoku zemlje.

 

Prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja, u 2018. godini je širom sveta od afričke svinjske groznice, ili afričke svinjske kuge (ASF) obolela 361.000 životinja, uključjući divlje i domaće svinje, više od 119.000 je uginulo, a oko 309.000 svinja je usmrćeno.

 

Neku vrstu zabrane uvoza proizvoda od svinjetine iz Belgije već je uvelo 13 zemalja, među kojima i Srbija.

 

Nadležni organi su, međutim, krajem septembra upozorili da je opasna bolest došla i do granica Srbije i pozvali građane da ne dovode zemlju u rizik nesavesnim ponašanjem.

 

"Osnovan je republički krizni centar, a u pograničnim mestima i regionalni, objavljene su mere i bilo šta što potiče od svinjskog mesa sa teritorija tih država ne može da udje u zemlju ako nije termički obradjano. Pod nadzorom su i putnici", kazao je Načelnik Veterinarske inspekcije Zoran Ivanović.

 

Uprava za veterinu saopštila je da je oformila pet Regionalnih kriznih centara koji neprekidno prate situaciju i preduzimaju potrebne mere, a poseban nadzor sprovodi se u širem pograničnom području prema Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj.

 

Zamenik direktora Svetske organizacije za zdravlje životinja Metju Stoun (Matthew Stone) izjavio je da je izbijanje svinjske groznice veoma ozbiljna stvar i da su vlasti pogođenih zemalja pod "izuzetnim pritiskom", preneo je CNN.

 

Bolest se širi isključivo među svinjama, i to kontakom sa obolelom životinjom, njenim truplom ili telesnim izlučevinama. Karakteriše je nastajanje hemoragičnih lezija na koži i unutrašnjim organima a obolele životinje najčešće podlegnu u roku od deset dana.

 

Naučnici tvrde da ona ne predstavlja nikakvu opasnost za ljude.

 

Kada se na nekoj farmi svinja pojavi bolest, sve životinje moraju biti uništene, zbog čega su finansijske posledice svinjske groznice vrlo teške.

 

Izvoz svinjetine čini 8,5% ukupne poljoprivredne proizvodnje Evropske unije i 62% njenog ukupnog izvoza mesa.

 

U zemljama istočne Evrope ove godine je zabeleženo nekoliko slučajeva izbijanja te groznice, a najteže je bila pogođena Rumunija. Od 2014. godine, Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rusija, Ukrajina, Moldavija i Rumunija prijavile su ukupno 355.000 slučajeva afričke svinjske groznice.

 

Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andriukaitis izjavio je da je virus iz Afrike prvi put dospeo na prostor evro-azije 2007. godine, i to u Gruziji. Potom se proširio u Rusiju, Moldaviju i Belorusiju, a 2014. je preko baltičkih država i Poljske ušao na prostor Evropske unije.

 

I dok su u Belgiju verovatno ljudi doneli meso zaraženo virusom, Andriukaitis smatra da su u ostatku Evrope glavni faktori širenja bolesti divlje svinje, ilegalna trgovina svinjskim mesom i ljudi i vozila koji virus prenose iz jedne zemlje u drugu.

 

Klimatske promene i "apsolutno različite vremenske prilike" samo su doprineli širenju virusa koji je veoma otporan na toplotu i hladnoću i ne pokazuje znake slabljenja, rekao je evropski komesar, koji je, kako prenosi CNN, predsedavao sastankom sa belgijskim zvaničnicima povodom pojave bolesti.

 

U leto 2017. godine Češka je uspela da se izbori sa izbijanjem smrtonosnog virusa u svojoj populaciji divljih svinja ranim merama prevencije, poput ciljanog izlova, povećane biosigurnosti, kampanjama podizanja svesti o bolesti i obučavanja lokalnog stanovništva.

 

Evropska unija takođe je pripremila planove za slučaj širenja virusa, uključujući i zabranu lova u pogođenim područjima, kontrolu kretanja životinja, nazor, visok nivo biosigurnosti na farmama svinja, borbu protiv ilegalne trgovine i podizanje svesti kod farmera i lokalnog stanovništva.

 

Danska je čak odobrila planove za izgradnju ograde duž svoje južne granice sa Nemačkom kako bi preventivno sprečila kretanje divljih svinja.

 

Andriukaitis, međutim, ne veruje da ograda između dve države može efikasno da spreči širenje bolesti, pošto neće zaustaviti kretanje ljudi i vozila koji mogu da prenesu virus.

 

Jedna od preostalih nada za uspešno suzbijanje afričke svinjske groznice ostaje vakcina. Evropska unija raspisala je za 2018. godinu konkurs za finansiranje izrade vakcine protiv svinjske groznice u okviru svog programa za istraživanje i inovacije "Horizont 2020".

 

Izvor: Euractiv.rs

Foto: