Nezadovoljni Letonci gasalli su na parlamentarnim izborima protiv koalicije desnice i centra ali će nova vlada, zbog sumnji oko levičarske proruske stranke koja je osvojila najviše glasova, verovatno ponovo biti formirana od etničkih letonskih partija desnice. Proruska Harmonija pobedila je na parlamentarnim izborima ispred populista i neki analitičari nisu isključili mogućnost koalicije te dve stranke.

 

Građani Letonije su zbog korupcije i slabe demokratije u toj baltičkoj zemlji sa dva miliona stanovnika kaznili koaliciju tri parije koja je izgublila gotovo polovinu glasova.

 

Na izbore je izašlo 54,6% birača, što je najmanji odziv od kada je Letonija postala nezavisna država 1991.

 

Levičarska stranka Harmonija osvojila je 19,9% glasova ispred populističke KPV LV, koja je dobila 14%,  i najavila mogućnost saradnje sa svim strankama. Konzervativci su na izborima održanim 6. oktobra dobili 13,6% glasova a za 100 poslaničkih mesta borili su se kandidati 16 stranaka.

 

"Naši birači žele promene a ne staru post-sovjetsku politiku koja je do sada bila veoma moćna", rekao je lider Nove konzervativne partije Janis Bordans. "Oni žele stabilnu Letoniju ali ne onu koja stagnira", dodao je on, prenela je agencija Rojters.

 

Bordans je rekao da želi da bude novi premijer. "Ako ne računamo Harmoniju, logično je da mi preuzmemo odgovornost. Bićemo spremni za to i to je veoma realno", istakao je on.

 

Letonska televizija javila je da bi Harmonija mogla da ima 24 poslanička mesta, a populisti oko 15, što je ukupno 39 i daleko od potrebne većine od 51 mesta u parlamentu koji broji 100 poslanika.

 

Harmonija, stranka popularna kod ruske manjine koja čini četvrtinu stanovništva Letonije, pobedila je četvrti put na parlamentarnim izborima u toj zemlji, ali nijednom nije uspela da formira vladu jer joj ostale stranke zameraju suviše prijateljski odnos s Rusijom.

 

Lider Harmonije i gradonačelnik Rige Nils Ušakovs izrazio je želju da ovog puta uspe da uvede svoju partiju u vladu, prenela je agencija AFP.

 

Odnosi između Rusije i Letonije pogoršani su posle ruskog pripajanja 2014. poluostrva Krima.

 

Kako prenosi agencija AP, ruski predsednik Vladimir Putin zalaže se za zaštitu ruske manjine u baltičkim zemljama, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

 

U međuvremenu etničke podele u letonskoj politici su velike i druge partije do sada su uvek držale Harmoniju podalje od vlade.

 

Harmonija je pokušala da se "rebrendira" u socijaldemokratsku stranku zapadnog stila ali je tek pre godinu dana raskinula veze da Putinovom Jedinstvenom Rusijom.

 

Profesor komparativne politike sa Univerziteta Letonije Daunis Auers rekao je da druge partije neće imati problem da "izbace iz igre" Harmoniju.

 

"Oni sada nemaju razloga da formiraju vladu sa Harmonijom. Mogu da naprave koaliciju između sebe", rekao je Auers za Rojters.

 

Rezultati izbora u svakom slučaju vode ka mnogo fragmentisanijem parlamentu sa sedam partija od kojih je šest ima podršku od između 10 i 20%.

 

Očekuje se da formiranje koalicione vlade potraje mesecima, piše EURACTIV.com.

 

Letonija već dugo ima problema sa korupcijom i pranjem novca. Guvernera centralne banke čeka suđenje zbog mita a jedna od najvećih banaka, ABLV, 2017. je likvidirana nakon optužbi američkih vlasti da je oprala ogromne svote novca ljudi iz bivšeg SSSR.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP