Proevropski opozicioni kandidat pobedio je u prvom krugu izbora za gradonačelnika Varšave - pokazuju izlazne ankete posle lokalnih izbora, na kojima je vladajuća populistička stranka Poljske pobedila gledano na nivou zemlje ali je izgubila u velikim gradovima. Analitičari kažu da je rezultat vladajućih konzervativaca razočaravajuć, s obzirom na kontrolu u medijima i na velika sredstva koja je vlada uložila.

 

Po izlaznim anketama Ipsosa, za gradonačelnika Varšave izabran je Rafal Tžaskovski (46), bivši poslanik Evropskog parlamenta i član Građanske platforme, koji je s 51,4% glasova izbegao drugi krug izbora 4. novembra, prenosi Asošiejted pres.

 

Kandidati Građanske platforme pobedili su u prvom krugu i u Lođu, Poznanju, Lublinu i Vroclavu dok će se čelnici Gdanjska i Krakova verovatno znati posle drugog kruga, preneo je EURACTIV.com.

 

Na izborima 21. oktobra za skupštine poljskih pokrajina - vojvodstava, vladajuća konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) dobila je najveću podršku, s 32,3% osvojenih glasova, pokazuju izlazne ankete.

 

Koalicija predvođena Građaskom platformom osvojila je 24,7% glasova.

 

Državna izborna komisija treba da objavi zvanične rezultate 23. ili 24. oktobra.

 

Lokalni izbori su bili prvi veliki test za vladajuće konzervativce od dolaska na vlast 2015. godine, otkad je Poljska u stalnom sukobu s EU, iako je njena članica.

 

Izlaznost na izborima od 51,3% bila je veća nego na prethodnim lokalnim 2014. godine.

 

Rezultati na osnovu izlaznih anketa zasnivaju se na ispitivanju birača neposredno po izlasku s biračkog mesta za koga su glasali.

 

Lider PiS Jaroslav Kačinjski ocenio je da pobeda na lokalnim izborima predstavlja "dobar znak" pred parlamentarne izbore 2019, prenela je agencija AFP.

 

Poljsku na proleće 2020. čekaju i predsednički izbori.

 

Kačinjski je rekao i da će se rezultati izlaznih anketa možda razlikovati od zvaničnih.

 

Kako piše agencija AP, rezultati lokalnih izbora su na više načina razočaravajući za PiS koji je, prema istraživanjima javnog mnjenja, imao podršku od 40 i više procenata i koji se nadao da će ojačati vlast. Umesto toga, PiS će imati teškoća da nađe koalicione partnere.

 

Posmatrači kažu da je PiS dobio podršku u selima i manjim gradovima, gde je njegova politika socijalnih beneficija bila najefikasnija.

 

"Rezltat PiS je razočaravajuć, uprkos potpunoj kontroli nad državnim medijima i ogromnim sredstvima koje je uložila vlada", ocenio je politički analitičar Marcin Zaborovski, preneo je AP.

 

Podrška vladajućoj partiji pada uprkos velokodušnim državnim davanjima i ekonomiji u usponu, što pokazuje da Poljaci ne žele stalne tenzije sa EU.

 

PiS trenutno kontroliše samo jednu od 16 regionalnih skupština i ima malo, ako ih uopšte ima, prirodnih saveznika.

 

Izlazne ankete pokazuju da je treća na izborima Poljska seljačka stranka (PSL), koja je tradicionalno jaka u seoskim sredinama, sa osvojenih 16,6% glasova. To je rezultat zahvaljujući kome će PSL imati ključnu ulogu u pravljenju koalicija.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP