Bugarsko pravosuđe istražuje veliku aferu vezanu za prodaju potvrda o bugarskom poreklu državljanima zemalja van EU, koji su na osnovu toga dobijali državljanstvo i lične isprave Bugarske i tako mogućnost boravka i zapošljavanja u Uniji, na šta inače ne bi imali pravo. Po ceni od 5.000 evra za lažnu potvrdu o bugarskom poreklu, do pasoša Bugarske dolazili su uglavnom državljani zemalja sa brojnijom bugarskom manjinom, prvenstveno građani Ukrajine, Moldavije i Makedonije.



U okviru istrage uhapšeno je više od dvadeset ljudi, uglavnom službenika Državne agencije za Bugare u inostranstvu koja je zadužena za izdavanje dozvola. Oni su osumnjičeni za korupciju, zloupotrebu položaju i falsifikovanje dokumenata, saopštilo je 29. oktobra bugarsko Tužilaštvo za organizovani kriminal.

 

Prema navodima medija, pored Sofije, policija je izvršila i pretres pojedinih vladinih kancelarija u Plevenu i Ćustendilu.

 

Tužilaštvo veruje da je u okviru malverzaciji lažnim potvrdama nedeljno izdavano 30 do 40 pasoša, a još se ne zna kada je ta ilegalna trgovina počela. Mediji su preneli da je na osnovu lažnih potvrda dodeljeno više hiljada bugarskih državljanstava.

 

Služba za Bugare u inostranstvu potvrde o bugarskom poreklu izdaje strancima koji dokažu da im je bar jedan od predaka bio Bugarin.

 

Bugarska godišnje u proseku dodeli oko 10.000 svojih državljanstava, i to uglavnom po proceduri koja se bazira na načelu porekla, odnosno nacionalne pripadnosti barem jednog direktnog pretka podnosioca zahteva.

 

Tužilaštvo za organizovani kriminal je potvrdilo da su među uhapšenima i predsednik Državne agencije za Bugare u inostranstvu Petar Haralampijev i  glavni sekretar Krasimir Tomov.

 

Predsednika agencije postavlja vlada, a kako je prenela agencija AFP, Haralampijev važi za čoveka bliskog nacionalističkoj VMRO, manjoj članici vladajuće koalicije konzervativnog premijera Bojka Borisova.

 

U Bugarskoj se već dugo vodi rasprava o kriterijumima za dokazivanje porekla. Za to je nekada bilo dovoljno dati "časnu izjavu", ali od 1. maja 2017. godine Sofija traži dokumenta koja dokazuju bugarsko poreklo roditelja ili nekog od baba i deda podnosilaca zahteva za naturalizaciju.

 

Bugarska je članica EU od 2007. godine i njen pasoš nosiocu omogućava nesmetan boravak i zapošljavanje u Uniji.

 

Podaci bugarskog ministarstva pravde pokazuju da je broj naturalizovanih bugarskih državljana u preteklih deset godina premašio 115.000.

 

Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand (Christian Wigand) izjavio je 29. oktobra, zamoljen da komentariše aferu u Bugarskoj, da neće komentarisati istragu koja je u toku, ali je podsetio da komisija priprema izveštaj o nacionalnim odredbama u pojedinim zemljama EU koje dopuštaju da se investitorima dodeli državljanstvo, odnosno takozvani "zlatni pasoš", piše Euractiv.com.

 

Vigand je rekao da komisija stavlja naglasak na proveru tražilaca državljanstva i da će izveštaj biti gotov do kraja godine.

 

Evropska komisija će 13. novembra objaviti izveštaj o vladavini prava u Bugarskoj, u skladu sa mehanizmom za saradnju i verifikaciju.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay