U novom izveštaju Evropske komisije u okviru Mehanizma za saradnju i verifikaciju kojim se prati napredak Bugarske i Rumunije u vladavini prava Sofija je pohvaljena za ostvareni napredak a Bukurešt kritikovan što se vraća unazad. Obe zemlje su međutim upozorene da podrže slobodu medija.

 

Mehanizam za saradnju i verifikaciju (CVM) uspostavljen je kao uslov da te dve zemlje uđu u EU pre gotovo 11 godina, 1. januara 2007.

 

Taj kontrolni mehanizam trebalo je da doprinese da se isprave nedostaci u oblastima reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije i, u slučaju Bugarske, borbe protiv organizovanog kriminala.

 

U početku se mislilo da će nedostaci biti prevaziđeni za nekoliko godina.

 

Međutim, mehanizam kontrole je ostao na snazi tokom bugarskog predsedavanja EU u prvih šest meseci 2018. i, bez sumnje, biće na snazi i za vreme rumunskog predsedavanja u prvoj polovini 2019.

 

Jedinstveno iskustvo

 

Mehanizam CVM predstavlja jedinstveno iskustvo koje Komisija ne želi da ponovi. Hrvatska je 2013. ušla u EU bez tog mehanizma a zemlje sa Zapadnog Balkana koje žele u EU počinju pregovore sa najtežim poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i ljudska prava.

 

Najnoviji izveštaj dočekan je "potpuno ravnodušno" u Bugarskoj, gde premijer Bojko Borisov ponavlja da je predsednik EK Žan-Klod Junker obećao da će ukinuti mehanizam pre kraja njegovog mandata 1. novembra 2019. Junker je zapravo rekao da se nada da bi monitoring mogao da bude uklonjen ako se postignu rezultati.

 

S druge strane, u prethodnom izveštaju su ocene iz izveštaja o Rumuniji bile uglavnom pozitivne. Bukurešt je čak saopštio da bi monitoring mogao da bude ukinut ali je Komisija to odbacila.

 

Od tada se Rumunija vratila unazad u toj meri da se na tu zemlju gleda kao na sledeću u redu posle Poljske i Mađarske za proceduru EU koja može da vodi, ako se ne poštuju osnovna prava EU, aktiviranju člana 7 kojim se suspenduje pravo glasa u Evropskom savetu.

 

U izveštaju o Bugarskoj Komisija je pozitivno ocenila da ta zemlja nastavlja sa naporima i da je odlučna da sprovede preporuke.

 

Potpredsednik Komisije Frans Timermans je obraćajući se novinarima 13. novembra. kada je predstavio izveštaj, istakao da bi, ako se sadašnji pozitivan trend nastavi i ako napredak bude održiv i nepovratan, proces CVM za Bugarsku mogao da bude zaključen pre kraja mandata ove Komisije.

 

Timermans je rekao da se tri od šest merila za Bugarsku (Rumunija je imala četiri merila) mogu smatrati privremeno zatvorenim.

 

Kada je reč o Rumuniji, Timermans je ocenio da razvoj u poslednjih 12 meseci "nažalost" dovodi u pitanje, čak i preokreće napredak ostvaren u poslednjih deset godina.

 

Kako je dodao, to je posebno slučaj sa amandmanima na zakone o pravosuđu, kod pritisaka na sudstvo i naročito na nacionalnu agenciju za borbu protiv korupcije.

 

Slobodni mediji

 

Timermans je rekao i da je izveštaj ukazao na još jednu spornu tačku - slobodu medija koja nije u opsegu zadataka CVM ali utiče na napredak pravosudne reforme i borbu protiv korupcije.

 

"To nije značajno samo kako bi se efikasno sprovele neophodne reforme iz domena CVM, već je to i temelj svake dobro upravljane demokratije. Potrebni su nam mediji koji rade bez pritiska. To je ključno u svakoj evropskoj demokratiji", rekao je poptredsednik EK.

 

Timermans je dodao da će se Komisija vratiti na to pitanje pre kraja svog mandata i rekao da se to ne radi kako bi se Bugarska i Rumunija kaznile već kako bi im se pomoglo.

 

Situacija u medijskoj sferi u Bugarskoj i Rumuniji zapravo je pogoršana od kako su ušle u EU. Posebno je loše stanje u Bugarskoj koja nastavlja da pada po indeksu medijske slobode Reportera bez granica i 2018. je zauzela 111. mesto među 179 zemalja.

 

To znači da se Bugarska za godinu dana spustila za dva mesta ali, što je još značajanije, Bugarska je najgora ne samo u EU, nego i među zemljama Zapadnog Balkana.

 

Rumunija je po tom indeksu na 44. mestu u svetu.

 

U Rumuniji pak vlasti ne poštuju zakonodavstvo EU i zahtevaju od novinara da otkriju svoje izvore. Kao primer se navodi da je projektu RISE, nagrađivanom za istraživačko novinarstvo, rumunska agencija za zaštitu podataka naložila da otkrije svoj izvor i zapretila mu kaznom do 20 miliona evra na osnovu evropske Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR).

 

Da sve bude gore, istog dana kada je objavljen izveštaj CVM Evropski parlament je saopštio da je usvojio rezoluciju u kojoj se Rumunija kritkuje zbog više stvari, uključujući mešanja obaveštajne službe u sudske aktivnosti.

 

Rumunski političari uza rešetaka, bugarski ne

 

Inače, poslednjih nedelja bugarsko tužilaštvo neuobičajeno je aktivno i podiže optužnice protiv uticajnih biznismena i političara. Međutim, dosadašnje iskustvo pokazuje da u sličnim slučajevima istrage nisu rezultirale sudskim presudama.

 

Za razliku od Rumunije, gde je posebno antikorupcijsko telo DNA bilo uspešno i poslalo u zatvor dovoljno ljudi za "celu jednu vladu", uključujući premijera, ministre i visoko rangirane zvaničnike, nijedan bugarski političar nije završio iza rešetaka zbog korupcije.

 

Međutim, rumunska vlada predvođena socijalistima optužila je DNA da je pristrasna i nepravedna i smenila je njenu šeficu Lauru Kodrutu Kovesi a sada želi da sruši i glavnog tužioca Augustina Lazara.

 

U Bugarskoj Antikorupcijska komisija, koja ima novu moć da istražuje a osnovana je u martu, opoziciju podseća na komunističke tajne službe. Najveći "ulov" te komisije je gradonačelnik Sofije, međutim, na sudu se stvari ne odvijaju kako se očekivalo.

 

Drugi slučaj kojim se Komisija bavi je istraga umešanosti državnih zvaničnika u davanje bugarskih pasoša za novac hiljadama stranaca. Posmatrači ne očekuju da ta istraga da velike rezultate na kraju.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EK