Francuski predsednik Emanuel Makron zauzeo se u Berlinu da Francuska i Nemačka ulože zajedničke napore kako bi Evropa na svetskoj političkoj pozornici postala snažniji i samosvesniji faktor koji bi mogao da spreči globalni "haos". Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel iskoristili su niz komemorativnih manifestacija da demonstriraju jedinstvo, kao odgovor na jačanje populističkih i nacionalističkih snaga u Evropi i američkog izolacionizma, oličenog u politici "Amerika na prvo mestu" predsednika Donalda Trampa.

 

Makron je u obraćanju poslanicima nemačkog Bundestaga poručio da Evropa, a sa njom i dvojac Francuska i Nemačka, imaju obavezu da ne dozvole da svet sklizne u haos i da ga prevode na putu mira.

 

"Zato Evrope mora postati jača...i osvojiti više suvereniteta", rekao je Makron 18. novembra na ceremoniji obeležavanja "Dana sećanja na civilne i vojne žrtve ratova i diktatura".

 

Francuski predsednik, prvi u 18 godina koji se obratio nemačkom parlamentu, rekao je da je Evropa bila prevodnik u zalaganju za zelenu energiju i borbu protiv klimatskih promena i da se sada najsnažnije zauzima za multilateralni pristup trgovini, bezbednosti, migracijama i ekološkoj politici.

 

Pozivajući na veće evropsko jedinstvo kako bi EU mogla da se suoči sa budućim izazovima i svetu neizvesnosti, Makron je upozorio da Evropa "ne sme postati igračka velikih sila, mora da preuzme veću odgovornost za svoju bezbednost i odbranu i ne sme prihvatiti podređenu ulogu u svetskoj politici".

 

Angela Merkel saglasila se sa Makronovom ocenom da se Evropa nalazi na "raskrsnici", nakon čega se dvoje evropskih lidera uputilo na sastanak posvećem nizu političkih izazova - od budžeta evrozone, pa do migracione politike i oporezivanja internetskih giganata.

 

Očekuje se da bi Francuska i Nemačka mogle da izlože planove za limitirani budžet evrozone, koji bi, prema izvorima iz francuskog ministarstva finansija, za sada ostao fokusiran isključivo na investicije, uprkos kontroverznim planovima da se iz budžeta izdvajaju sredstva za pomoć ugroženim privredama evrozone.

 

Makron se zalaže i za veću integraciju Evrope u drugim oblastima, ali je u Bundestagu upozorio i da stvaranje većeg evropskog jedinstva zahteva hrabrost.

 

"Ta nova faza može i da uplaši, pošto bi trebalo da delimo, ujedinimo, naš proces odlučivanja, našu spoljnu politiku, sve veće delove naših budžeta pa i fiskalnih izvora, da gradimo zajedničku odbranu i strategiju", rekao je Makron, dodajući: "Moramo prevazići svoje tabue i svoje navike".

 

Angela Merkel podržala je Makronovu ideju da Evropa u budućnosti dobije svoju vojsku kao simbol ujedinjenog kontinenta.

 

Američki predsednik Donald Tramp negativno je dočekao takvu ideju, a prošle sedmice je preko Tvitera uputio podsmešljivu poruku "Nemačka i u Prvom i u Drugom svetskom ratu - kako li je to završilo za Francusku".

 

Nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen izjavila je, međutim, da za zajedničke oružane snage ne bi bil dovoljni samo zajednička oprema i obuka, već i "politička volja da se odlučno brane evropski interesi u slučaju konflikta".

 

A francuska ministarka za evropske poslove Natali Luazo rekla je da ta ideja nije uperena protiv SAD, već je njen smisao da se sudbina uzme u svoje ruke, i da se ne zavisi od drugih.

 

Makronova poseta Berlinu usledila je samo nedelju dana nakon što su se svetski lideri okupili u Parizu kako bi obeležili 100. godišnjicu završetka Prvog svetskog rata.

 

Francuski predsednik je u više navrata ukazivao na strahote rata kao dokaz svoje tvrdnje da rastući nacionalizam ponovo ugrožava stabilnost sveta.

 

On je u Berlinu s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom položio vence u memorijalnom centru za žrtve ratova i diktatura, a sastao se i sa grupom mladih Nemaca, kojima je poručio da zaboraviti istoriju znači "ponoviti greške prošlost".

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP