Evropska unija postigla je dogovor o pravilima jedinstvenog složenog sistema kontrole direktnih stranih ulaganja u Uniju, u prvom redu kineskih, kako bi se okončalo ono što su pojedini učesnici pregovora nazvali evropskom naivnošću. Pregovarači iz Evropskog parlamenta i iz 28 zemalja članica dogovor su postigli da bi se zaštitile strateške tehnologije i informacije i vitalni infrastruktni objekti, kao što su luke ili energetske mreže.

 


Nacrt zakona, koji je izrađen u jeku naglog porasta kineskih investicija u Evropi, predviđa da Evropska komisija ispita strana ulaganja i iznese svoju ocenu. Ta ocena u prvom redu bi se odnosila na dilemu da li određena investicija ugrožava bezbednost nekog vitalnog infrastrukturnog objekta i da li bi u strane ruke mogla da dospe inovacija iza koje stoje godine istraživačkog rada.

 

"Sve svetske sile, SAD, Japan, Kina, poseduju metode procene. Samo Evropa ih nema", rekao je uoči početka sastanka u Briselu, 20. novembra, šef pregovaračkog tima parlamenta EU Frank Prust.

 

"To će označiti kraj evropske naivnosti", rekao je Prust, a prenela agencija Rojters.

 

U nacrtu se ne spominje izričito Kina, ali je po primedbama predlagača koje govore o investicijama državnih kompanija i transferu tehnologije, jasno da se uglavnom odnosi upravo na tu zemlju.

 

Evropska komisija predložila je još u septembru 2017. godine da se na nivou cele EU uspostavi mehanizam saradnje u oblasti direktnih stranih investicija, koji bi bio kombinacija baze podataka, razmene informacija i grupnog pritiska.

 

Cilj bi bio, kako je tada pojasnila komisija, da se ograniče finansijske pretnje po "ključnu infrastrukturu", uključujući i energetiku, transport, komunikacije, datoteke, svemirsku i finansijsku industriju, i za "vitalne tehologije", poput industrije poluprovodnika, robotike, i veštačke inteligencije.

 

Dokument, koji su inicirale Francuska, Nemačka i prethodna Vlada Italije, još treba da podrži i 28 zemalja članica na sastanku 5. decembra, ali ta podrška nije zagarantovana, s obzirom na protivljenje jednog broja zemalja, među kojima su i Kipar, Grčka, Luksemburg, Malta i Portugal.

 

Protivnici predloga pozdravljaju kineske investicije, kao na primer Grčka čija je najveća luka Pirej u većinskom kineskom vlasništvu.

 

"Ovde se ne radi o zatvaranju tržišta već o odgovornom ponašanju. Odlučni smo da očuvamo bezbednost našeg tehnološkog sektora i ključne infrastrukture", rekla je austrijska ministarka ekonomije Margarete Šrambek, čija je zemlja u svojstvu predsedavajućeg Saveta EU predstavljala države članice i pozvala ih da glasaju za predlog.

 

Parlament Evropske unije o predlogu treba da glasa u martu.

 

Poslanici EU uspeli su da se izbore za strožiji mehanizam kontrole nego što je prvobitno predložen, pošto će, na primer, Evropska komisija imati obavezu da obavlja skrining ulaganja, a zemlje članice obavezu da u tome sarađuju.

 

U nacrtu je proširen i spisak vitalnih sektora, u koji su ušle i vodoprivreda, zdravstvo, nanotehnologija, odbrana, mediji, industrija električnih baterija, biotehnologija i bezbednost hrane.

 

Predloženi sistem ne bi zahtevao od pojedinačnih zemalja da obavljaju kontrolu. Trenutno, u EU država poseduje takav sistem, i te države bi bile dužne da obaveste ostale članice i komisiju ako kontrolišu neku investiciju.

 

Sve članice bile bi dužne da dostavljaju godišnji izveštaj Evropskoj komisiji, koja bi morala da da svoje mišljenje u slučaju da trećina zemalja EU izrazi zabrinutost zbog neke planirane strane investicije.

 

U konačnici, ipak bi države članice, a ne komisija donosile odluku da li da se iz bezbednosnih razloga ili zbog javnog interesa blokira neko strano ulaganje.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Evropski parlament