Nemačko ministarstvo finansija sastavilo je radni dokument koji treba da bude osnova za pregovore na evropskom nivou o planiranoj reformi evropske monetarne unije. To je ujedno odgovor na ambicioznu viziju francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji se zauzima za radikalnu transformaciju monetarne unije, u zonu sa zajedničkim ministrom finansija, budžetom i parlamentom. Jedna od glavnih tema dokumenta nemačkog ministarstva je transformacija Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) u Evropski monetarni fond.



ESM je do sada mogao da daje kredite samo zemljama koje su zahvaćene teškom krizom, i samo ako zauzvrat sprovedu nametnute bolne reforme.

 

Sada bi taj fond, prema dokumentu u koji je uvid imao nemački dnevnik Cajt (Die Zeit), dobio novu kreditnu liniju, koju bi mogle da koriste i zemlje sa solidnom ekonomijom i ne bi morale da sprovode nikakve reforme.

 

Logika je sledeća: U drugim delovima sveta bi takva zemlja, ako bi je zahvatila kriza, dobila pomoć od svoje centralne banke. Pošto zemlje zone evra više nemaju svoju centralnu banku, tu ulogu trebalo bi da preuzme novi monetarni fond, piše Cajt u izdanju od 21. novembra.

 

O prvom angažmanu takvog fonda već je bilo reči i u Briselu. On bi mogao da priskoči u pomoć državama monetarne unije ukoliko bi eskalirao budžetski konflikt sa Italijom i ako bi došlo do turbulencija na finansijskom tržištu.

 

Nemački predlog, međutim, predviđa veoma stroge uslove za bilo kakvu kreditnu intervenciju.

 

Zemlje koje uzimaju kredit moraju, kako se navodi, biti suočene sa "asimetričnim ekonomskim šokom koji je van njihove političke kontrole".

 

I moraju da se pridržavaju osnovnih budžetskih pravila EU. To konkretno znači da njihov budžetski deficit ne sme da bude veći od 3%, a javni dug veći od 60% bruto  domaćeg proizvoda.

 

Ako je neka zemlja premašila tu granicu, mora da dokaže da je u tri uzastopne godine pre nego što je zatražila kredit smanjivala stopu duga za najmanje 0,5 procentnih poena godišnje.

 

Pod takvim konzervativnim uslovima, Italija ne bi mogla da dobije kredit, pošto je njen javni dug u 2017. godini iznosio 131% BDP.

 

Ipak, italijanski BDP premašuje 2.000 milijardi dolara i njena je privreda dovoljno velika da u slučaju ozbiljne krize ugrozi ekonomsku stabilnost celog regiona.

 

Prema predlogu, za prezadužene zemlje bila bi uvedena neka vrsta stečajnog postupka, ali se ne predviđa "automatsko" aktiviranje tog postupka kada neka zemlja zatraži kredit, uz obrazloženje da bi to samo produbilo krizu.

 

U nemačkom radnom predlogu se ocenjuje da bi omogućavanje kredita iz budućeg fonda zemljama sa nezdravim finansijama predstavljalo "moralni hazard" da "krediti ESM sa niskim kamatama budu zloupotrebljeni kako bi se odložio neophodni budžetski rebalans i strukturne reforme".

 

Prema oceni Cajta, najnoviji odgovor na Makronove inicijative ne odstupa od dosadašnje prakse Nemačke, koja tradicionalno spada među fiskalno najkonzervativnije članice EU, i koja nudi veoma ograničene finansijske ustupke.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Ministarstvo finansija Nemačke