Jedan naizgled mali problem ispostavio se proteklih dana kao velika prepreka na putu ka konačnom dogovoru Brisela i Londona o Bregzitu. Reč je o Gibraltaru - maloj britanskoj teritoriji na krajnjem jugu Iberijskog poluotoka. Iako se sa pravom smatralo da je najveći problem Bregzita granice između dve Irske, za taj problem je nađeno prelazno rešenje koje omogućava sporazumni razlaz. U slučaju sedam kvadratnih kilometara velikog Gibraltara takvo rešenje još nije na vidiku. Španija zbog Gibraltara otvoreno preti ulaganjem veta na sporazum o Bregzitu.



Madridu je prisustvo Britanije na poluostrvu odavno trn u oku. Španski premijer Pedro Sančes upozorio je da je nezamislivo da budućnost Gibraltara zavisi od pregovora Velike Britanije i Evropske unije, i da će, ako to ne bude pojašnjeno, njegova zemlja uložiti veto, prenela je agencija AFP.

 

Španija zahteva da se garantuje njeno pravo veta na sve buduće odluke o Gibrataru, teritoriji na koju polaže pravo. Sadašnji tekst sporazuma o Bregzitu, međutim, sugeriše da će, po izlasku Velike Britanije iz EU u martu 2019. i posle isteka 21-mesečnog tranzicionog perioda, sve dogovore postizati isključivo Brisel i London.

 

U članu 184. sporazuma o Bregzitu piše da EU i Ujedinjeno kraljevstvo treba da ulože "najveće moguće napore, da u dobroj veri i uz puno poštovanje pravnog poretka druge strane" postignu dogovorene cileve. Za Veliku Britaniju to je dovoljno. Sa druge strane, Španija nije zadovoljna i želi da se nejasnoće tog paragrafa isprave.

 

U prvim verzijama sporazum o Bregzitu Španiji je bilo garantovano pravo veta na bilo koji sporazum koji bi EU i Britanija postigle o Gibraltaru, ali je ta odredba nestala iz konačne verzije dokumenta.

 

Predstavnici EU, međutim, nisu spremni da se ponovo bave tekstom sporazuma i tako eventualno ojačaju otpor evroskeptičnih Britanaca, ili ohrabre druge članice EU da u poslednjem trenutku takođe izraze specijalne želje.

 

Upravo tako nešto se trenutno i dešava, pošto su neke zemlje Unije izrazile nezadovoljstvo načinom na koji je u sporazumu regulisana oblast ribarstva.

 

Šef španske diplomatije Žozep Borelj predložio je da se tema Gibraltara posebno navede u deklaraciji o budućim odnosima. Diplomate, međutim, kažu da je i taj dokument već čvrsto zapečaćen.

 

Lideri EU 25. novembra na samitu u Briselu treba da usvoje sporazum na 585 strana o uslovima izlaska Britanije iz Unije i Političku deklaraciju o budućim odnosima dve strane posle Bregzita.

 

Gibraltar, strateški važna luka u moreuzu između Sredozemlja i Atlantskog okeana, pripao je Velikoj Britaniji mirovnim sporazumom iz 1713. godine, ali Španija uporno traži da joj ta teritorija bude vraćena.

 

Posle referenduma o Bregzitu, na kojem je ogromna većina od ukupno 30.000 stanovnika Gibraltara glasala za ostanak u EU, Madrid je najavio da će se zalagati za podelu suvereniteta nad tom teritorijom. Ta je tema kasnije malo gurnuta u drugi plan, ali se čini da Španija sada, u poslednjoj fazi pred Bregzit, želi da izdejstvuje ustupke.

 

Britanska premijerka Tereza Mej rekl aje da će britanski suverentet nad Gibraltarom biti zaštićen, a šef gibraltarske vlade Fabijan Pikardo optužio je  Španiju da tu teritoriju želi "bičem" da natera za pregovarački sto.

 

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta/AP