Francuski predsednik Emanuel Makron zapretio je da neće prihvatiti trgovinski sporazum između Evropske unije i južnoameričkog trgovinskog bloka Merkosur ako budući predsednik Brazila Žair Bolsonaro izvede svoju zemlju iz Pariskog sporazuma o klimi. Na samitu G20 u Buenos Ajresu, Makron je rekao da neće moći da potpiše sveobuhvatni trgovinski ugovor sa Merkosurom, ako jedna od članica tog bloka, Brazil, odustane od ključnog sporazum o suzbijanju klimatskih promena iz 2015. godine.

 

EU i Merkosur, čije su aktivne članice Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, pregovore o uslovima trgovanja vode već dvadesetak godina, a pitanje oko kojeg se trentno lome koplja je uvoz poljoprivrednih proizvoda.

 

"Ne mogu da tražim od francuskih farmera i radnika da menjaju svoje proizvodne navike i predvode ekološku tranziciju, a sa druge strane da potpisujem trgovinske sporazume sa zemljama koje to ne čine. Potrebni su nam balansirani sporazumi", rekao je Makron.

 

Francuska je, zajedno sa Irskom, jedna od najopreznijih zemalja EU prema budućem ugovoru sa Merkosurom, koji bi mogao sadrži i odredbe o uvozu goveđeg mesa koje bi stvorile ozbiljnu konkurenciju evropskim proizvođačima.

 

Jedna od spornih tačaka u pregovorima je i lista zaštićenih proizvoda Evropske unije.

 

Iako pregovore sa državama Merkosura u ime Unije vodi Evropska komisija, dalekosežni ugovori poput tog moraju da imaju i punu podršku zemalja članica. Do koje krajnosti  to može da ide, pokazala je situacija iz 2016. godine kada je parlament belgijskog regiona Valonije privremeno blokirao trgovinski ugovor EU i Kanade CETA).

 

Izabrani brazilski predsednik, krajnji desničar Žair Bolsonaro najavio je pre nego što je izabran da će povući svoju zemlju iz Pariskog sporazuma.

 

Iako Bolsonaro kasnije više nije potencirao predizborno obećanje da će u klimatskoj politici slediti američkog predsednika Donalda Trampa, nije popuno jasno šta će učiniti kada u januaru preuzne dužnost šefa države.

 

Bolsonaro je brazilskoj televiziji rekao da će poštovati klimatski sporazum sve dok on za Brazil ne znači "gubitak suvereniteta nad većim delom Amazona".

 

Brazil, međutim, možda nije jedina zemlja koja bi mogla da plati visoku cenu zbog nepoštovanja obaveza preuzetih sporazumom iz Pariza, pošto je svoje učešće u klimtskom sporazumu počela da preispituje i Australija. EU trenutno i sa tom zemljom pregovara o novom trgovinskom ugovoru.

 

Uporedo sa početkom klimatkog samita COP24 u poljskim Katovicama, teče i potraga za zemljom koja bi 2020. godine bila domaćin samita umesto Brazila, nakon što je Bolsonaro rekao da je svojoj budućoj vladi naložio da otkaže ponudu da ugosti samit.

 

Procenjuje se da bi tu prazninu mogla da ispuni Argentina, koja se na proteklom samitu G20 dokazala kao sposoban domaćin.

 

Na samitu G20 u konačne zaključke uključena su i pitanja vezana za klimatske promene, a lideri 20 najvećih svetskih ekonomija, sa izuzetkom Donalda Trampa, ponovo su potvrdili da je "pariski sporazum nepovratan".

 

Francuska i Kina potpisale su i sopstvenu klimatsku deklaraciju sa istim ciljevima.

 

Lideri zemalja G20 na samitu su se obavezali i na puno "sprovođenje" klimatskog sporazuma, iako je u stvarnosti velika većina zemalja iz te grupe jako udaljena od ispunjenja proklamovanog cilja koji se odnosi na ograničenje globalnog zagrevanja.

 

Prema najnovijem izveštaju koji je objavila organizacija Klajmat traspansi (Climate Transparency), 15 od 20 članica G20 zabeležilo je u 2017. godini porast nivoa štetnih emisija, a 82% energetskih potreba i dalje se podmiruje fosilnim gorivima.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP