Kada Velika Britanija napusti Evropsku uniju, Francuska će sa svojom obalom postati nova granica za robu koja morskim putem stiže u Uniju iz trećih zemalja. Francuska ministarka za evropska pitanja Natali Loazo ističe da je to, kada je reč o infrastrukturi, potpuno drugačija situacija. Francuska vlada toga je svesna i zato su pitanja vezana za more - od luka pa do ribarstva - važan deo njenih planova za vreme posle Bregzita.

 


Krajem avgusta Evropska komisija predočila je plan redefinicije saobraćajnog "Koridora Severno more - Mediteran". Taj multimodalni, uglavnom rečni koridor, proteže se od Irske i severa Velike Britanije, preko  zemalja Beneluksa do sredozemne obale Francuske. Plan bi zahtevao i promene u brodskom saobraćaju u Lamanšu.

 

U ranije verzije plana nije bila uključena nijedna francuska luka, već samo holandski Roterdam i belgijski Antverpen. Pod pritiskom Francuske, međutim, prilikom novog definisanja koridora biće uzete u obzir francuske luke Kale i Denkerk, piše EURACTIV.fr.

 

Karima Deli, evropska poslanica francuskih zelenih i izvestilac Evropskog parlamenta o tom pitanju, insistira da bi u plan trebalo uključiti još neke francuske luke, poput Bulonja na moru i Avra.

 

"Moramo da iskoristimo tu priliku za francuske luke", smatra i ministarka Natali Loazo, svesna da učešće u koridoru omogućava i dobijanje evropskih sredstava za izgradnju infrastrukture.

 

U Francuskoj, kako novoj "pograničnoj" zemlji EU i potencijalnoj kapiji za prekomorsku robu važnu ulogu igraće i carina. Već sada se zapošljavaju novi carinici. To se, međutim, prema rečima ministarke Loazo, događa samo u obimu uporedivim sa onim što čine i francuski susedi. Holandija će zaposliti između 700 i 900 novih carinika, Francuska će dobiti 700 novih, precizirala je ministarka.

 

Pojedini francuski poslanici iz priobalnih područja ipak su zabrinuti pošto smatraju da su pripreme nedovoljne.

 

I pravo ribolova u Lamanšu za Francusku je od posebnog značaja. I do 80% ribolova u kanalu Francuzi obavljaju u britanskim teritorijalnim vodama, a slobodan pristup im garantuju evropski ugovori. Britanci, sa svoje strane, najveći deo svog ulova prodaju na tržištima zemalja EU.

 

Posle izlaska Velike Britanije iz EU važeća prava ribolova biće na snazi još do isteka prelaznog perioda, predviđenog sporazumom o Bregzitu. "Do jula 2020. godine mora biti potpisan sporazum o ribolovu koji će pre svega garantovati uzajamni pristup u teritorijalne vode. to je prioritet za Francusku",  rekla je Natali Loazo.

 

Francuski parlament treba 10. decembra da glasa o sporazumu o izlasku Velike Britanije iz EU.

 

Donji dom britanskog parlamenta u tom sporazumu treba da glasa 11. decembra, a još uvek je neizvesno da li će poslanici usvojiti taj dokument.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay