Posle gotovo pet godina dugih pregovora, Evropski parlament ratifikovao je trgovinski sporazum Evropske unije i Japana, stavljajući tako tačku na najobimniji ugovor o trgovini koji je Unija ikada sklopila. Poslanici su podržali sporazum sa 474 glasa, 152 su bila protiv, a 40 uzdržanih. Dokument, koji su dve strane potpisale u julu 2018. godine, obavezuje dve ekonomske velesile koje zajedno čine trećinu globalnog bruto domaćeg proizvoda.

 


"To nije samo najveći trgovinski ugovor koji je Evropa sklopila, već je i najveći trgovinski ugovor ikada u svetu", rekla je novinarima evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem, dodajući da će sporazum oriti najveću zonu slobodne trgovine u svetu, sa 600 miliona građana.

 

Japan je u Aziji drugo po veličini tržište za kompanije iz EU. Evropske firme u Japan već godišnje izvoze robu vrednu više od 58 milijardi evra i usluge vredne 28 milijardi evra.

 

Sporazum će dodatno ojačati ekonomske veze dva bloka, uklanjajući više od milijardu evra dažbina koje evropska preduzeća plaćaju svake godine. Podrška parlamenta omogućila je da sporazum stupi na snagu u februaru 2019. godne. Pregovori o trgovinskom sporazumu EU i Japana zvanično su pokrenuti u martu 2013. godine.

 

Postizanjem sporazuma, EU i Japan su pokazali privrženost trgovini regulisanoj pravilima, u jeku porasta protekcionizma u svetu. "Spajanje dve veoma velike svetske privrede, to je poruka da je dobro da trgujemo ako to činimo kako treba", rekla je Malmstrem.

 

Ona je dodala da je to snažan signal "koji seže i dalje od EU i Japana".

 

Podrška evropskih poslanika sporazumu nije bila garantovana, ali se nije očekivao ni otpor, sa kakvim se u parlamentu u februaru 2017. godine suočio trgovinski ugovor CETA, između EU i Kanade.

 

Portugalski poslanik Pedro Silva Pereira, iz poslaničke grupe Socijalista i demokrata (S&D), koji je u parlamentu bio izvestilac za sporazum, naglasio je da je reč o "progresivnom sporazumu",  koji se bavi, ne samo trgovinskim barijerama, već i "održivim razvojem, ekološkim pitanjima, zaštitom potrošača i radničkim pravima".

 

Trgovinski ugovor EU-Japan zaista je i prvi dokument te vrste koji se izričito poziva na Pariski sporazum o klimi kao na pravni okvir za ekološke standarde.

 

Uprkos tome, ugovoru su se usprotivili Evropska levica i Zeleni.

 

Nemački poslanik Zelenih Helmut Šolc ocenio je da će u Evropi mnogi izgubiti posao zbog "pojačane konkurencije japanskih kompanija u automobilskoj industriji".

 

Šolc je istakao i da je ukidanje nameta dvosmerna ulica i da će i EU prestati da ubire oko 1,6 milijardi evra godišnje na ime uvoznih dažbina. "Kako zemlje članice i Evropska komisija nameravaju da nadoknade taj veliki gubitak za budžet", zapitao je Šolc.

 

Zeleni su ocenili i da u sporazumu nije u dovoljnoj meri osiguran princip predostrožnosti, kojim bi se sprečile štetne posledice za životnu sredinu, zdravlje i zaštitu potrošača. "Evropski parlament je propustio šansu da preuzme lidersku ulogu tako što bi zahtevao održivu i fer politiku u međunarodnoj trgovini", rekla je ko-šefica poslaničke grupe zelenih u parlamentu EU Ska Keler.

 

Kada ugovor stupi na snagu, dažbine na izvoz EU u Japan biće smanjene za više od 90%, u prvom redu za prehrambene proizvode poput sira, govedine, svinjetine ili na vino.

 

Tarife će biti u potpunosti ukinute za industrijske proizvode kao što su hemikalije, plastika, kozmetički prozvodi i odeća. Prema podacima Evropske komisije, izvoznici iz EU će na ukidanju tih carina godišnje uštedeti oko milijardu evra.

 

Istovremeno, ugovor Japanu priznaje nivo zaštite koji odgovara onom koji EU ima za više od 200 evropskih poljoprivednih proizvoda geografskog porekla.

 

EU je, sa svoje strane, pristala da otvori svoje tržište za moćnu japansku automobilsku industriju, ali će do potpunog ukidanje postojeće carine od 10% evropski proizvođači imati rok od sedam godina da se prilagode.

 

Ne-tarifne barijere biće smanjene i za odeću i medicinske uređaje. Dve ugovorne strane će uskladiti sanitarne i fitosanitarne mere, a radiće i na smanjenju drugih tehničkih trgovinskih prepreka.

 

Pored toga, sporazum će liberalizovati tržišta telekomunikacija, elektronske trgovine i transporta i garantovati pristup procesu javnih nabavki u 54 japanska grada.

 

Uporedo sa ekonomskim partnerstvom, EU i Japan su u dokumentu izrazili privrženost jačanju političkih odnosa u vidu Sporazuma o strateškom partnerstvu.

 

Dve strane su se obavezale da će, u svetu rastućeg protekcionizma i geopolitičke nestabilnosti, "sarađivati u odbrani demokratije, zaštiti ljudskih prava, slobodne i otvorene trgovine, multilateralizma i poretka zasnovanog na pravilima".

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EU