Vlade 19 članica EU predložile su ažuriranje antimonopolskih pravila Unije kako bi se podstaklo stvaranje evropskih industrijskih džinova odnosno "evropskih šampiona" sposobnih da se suoče sa oštrom konkurencijom SAD i Kine. Ta grupa zemalja će u sklopu nove industrijske strategije predloge za izmenu antimonopolskih pravila uputiti novoj Evropskoj komisiji koja će biti izabrana posle evropskih izbora u maju 2019.

 

Nakon ministarskog sastanka u Parizu 18. decembra, grupa od 19 članica založila se za "novi politički podsticaj" koji će obezbediti da evropska industrija ostane konkurentna na globalnom nivou.

 

Jedna od glavnih ideja je "identifikovanje mogućih (novih) elemenata antimonopolskih pravila kako bi se bolje razumela međunarodna tržišta i konkurencija...", navodi se saopštenju grupe.

 

Francuska i Nemačka stale su u odbranu prekograničnih integracija velikih nacionalnih firmi koje se beleže poslednjih meseci a kako bi se napravili "evropski šampioni". Međutim, Komisija je tradicionalno sumnjičava prema operacijama koje mogu nepovoljno da deluju na konkurenciju na jedinstvenom tržištu.

 

Šefica za borbu protiv monopola u EU Margrete Vestager izrazila je bojazni oko planova za integraciju nemačkog Simensa i francuskog Alstoma sa ciljem stvaranja "evropskog šampiona" u sektoru železnice.

 

Na pitanje o integraciji Vestager je na pres konferenciji odgovorila: "Dobro je reći da postoje izvesne bojazni oko vozova koji idu velikim brzinama jer je razvoj brzih pruga veoma važan za Evropu".

 

Međutim, neke nacionalne vlade se ne slažu. "Ako želimo da budemo u stanju da se suočimo sa konkurencijom kineskih džinova, moramo da udružimo evropske snage", rekao je braneći integraciju francuski ministar finansija Bruno Le Mer za Fajnenšel tajms.

 

Očekuje se da se Vestager sretne sa Le Merom 19. decembra u Briselu.

 

Francuski ministar srešće se i sa potpredsednikom Evropske komisije za evro Valdisom Dombrovskisom, kao i evropskim komesarom za ekonomske poslove Pjerom Moskovisijem.

 

Le Mer će objasniti kako Francuska namerava da ispuni ciljeve EU oko budžetskog deficita uprkos planovima za novu potrošnju najavljenim posle protesta žutih prsluka.

 

Brzo delovanje

 

Saopštenje su potpisali Francuska, Austrija, Hrvatska, Češka, Estonija, Finska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Španija.

 

Te zemlje smatraju da Evropa "mora brzo da deluje da očuva svoju konkurentnost" i da se proaktivnom industrijskom strategijom suoči sa "oštrom konkurenciom" drugih velikih ekonomija.

 

Kako bi EU to i uradila, 19 članica traži od Brisela da usvoji "sveobuhvatnu" i "pouzdanu" industrijsku strategiju koja će uzeti u obzir specifične potrebe industrije i regiona.

 

Članice su se složile da tu ambicioznu idustrijsku strategiju treba da predloži nova Komisija "čim bude izabrana" u jesen 2019. Plan treba da uključi indikatore za praćenje ostvarenog napretka.

 

Pre toga, blok treba da identifikuje strateške lance vrednosti "dajući prioritet onima koji su direktno povezani sa poboljšanjem globalne produktivnosti, borbom protiv klimatskih promena i unapređenjem tehnološkog razvoja".

 

Za svaki od tih strateških lanaca vrednosti treba da bude utvrđen akcioni plan a ti planove treba da se podrže iz EU fondova, kao i različitim politikama, uključujući konkurencije, inovacija, digitalne industrije, energetike, trgovine, oporezivanja.

 

Inače, Francuska i Nemačka 18. decembra najavile su da će pojačati industrijsku saradnju u tri ključne oblasti - proizvodnji baterija u Evropi, inovacijama i veštačkoj inteligenciji.

 

Komisija je takođe dala zeleno svetlo za savez Francuske, Nemačke, Italije i Britanije za finansiranje istraživanja i inovacija na polju mikroelektronike u vrednosti 1,75 milijardi evra.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EK