Nemačka vlada usvojila je nacrt zakona koji treba da smanji prepreke i olakša dolazak u Nemačku kvalifikovanih radnika i iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. To je jedna od mera koje u toj zemlji treba da reše problem sve većeg nedostatka stručne radne snage. Zakon jasno i transparentno reguliše ko sme, a ko ne da dođe u Nemačku radi posla, stručne dokvalifikacije ili školovanja.

 



Vlada u Berlinu saopštila je 19. decembra da je za ekonomski snažnu zemlju poput Nemačke važno da na adekvatan način u skladu sa potrebama privrede osigura i proširi bazu stručne radne snage i da je to i jedan od centralnih zadataka vlade u ovom mandatu.

 

"U prvom planu su u tome domaći potencijali i potencijali EU. U svetlu demografskih promena Savezna Republika Nemačka je upućena i na stručnu radnu snagu iz trećih zemalja. U tome vlada sledi načelni pristup, pošto je nacrt zakona deo takođe danas usvojene strategije o stručnoj radnoj snazi",  navodi se u saopštenju.

 

U značajnije novine novog zakona spada jedinstvena definicija stručne radne snage, koja obuhvata osobe sa završenom srednjom školom i zaposlene sa potrebnim stručnim kvalifikacijama.

 

Za takve osobe, ako još poseduju i ugovor o radu, ubuduće će izostati i "provera prednosti", odnosno provera da li postoji nezaposleni nemački državljanin sa istovetnim kvalifikacijama. Takođe, u slučaju da poseduju potrebne kvalifikacije, za strane radnike neće važiti ni ograničenje na takozvane deficitarne poslove, odnosno poslove za koje nema dovoljno drugih kandidata.

 

Prema novom zakonu, osobe sa stručnom kvalifikacijom i one sa srednjoškolskom diplomom moći će da dođu u Nemačku na ograničeni vremenski period u potrgu za poslom. Preduslov za to je osnovno znanje jezika i osigurano izdržavanje.

 

Zakon će proširiti i mogućnosti za osobe iz zemalja izvan EU da borave u Nemačkoj na dokvalifikaciji, kako bi im bila priznata neka stručna kvalifikacija.

 

U administrativnom smislu, zakon predviđa ubrzanje i pojednostavljenje procedura, i koncentraciju svih nadležnosti za stranu radnu snagu kod centralnih službi za strance.

 

Kako bi pospešila dolazak radne snage, nemačka vlada će, kako je saopšteno, dopuniti i podržati zakonsku regulativu dodatnim unapređenjima administrativnih procedura.

 

To se posebno odnosi na proceduru izdavanja viza, marketinške mere u saradnji sa privredom, ubrzanu proceduru nostrifikacije stranih školskih diploma i podsticanje intenzivnijeg učenja nemačkog jezika, posebno u inostranstvu.

 

"Ne želimo imigraciju u socijalne sisteme, već na radno mesto. To je naš cilj. Uz to, na ovaj način možemo malo da suzbijemo i ilegalnu migraciju", izjavio je 19. decembra na predstavljanju novog zakona ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer.

 

Zehofer je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom za rad Hubertusom Hajlom i ministrom privredee Peterom Altmajerom rekao da upravo zato ostaje na snazi princip razdvajanja tražilaca azila od ekonomskih migranata.

 

Do sada su bez ugovora u radu u Nemačku u potragu za poslom mogli da dođu samo stranci sa fakultetskom diplomom, i to na šest meseci. I to samo ako su posedovali nemačku ili neku uporedivu stranu diplomu i mogli da dokažu da mogu sami da se izdržavaju godinu dana. Njima je, međutim, zabranjeno da rade u tom periodu.

 

Među nemačkim koalicionim partnerima je, kako prenose nemački mediji, do poslednjeg trenutka vladalo neslaganje oko toga koliko vremena stručnim radnicima treba dati da nadoknade nedostajuće kvalifikacije.

 

Pored toga, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je po svaku cenu želela da spreči da novi zakon postane za odbijene tražioce azila način da steknu pravo trajnog boravka.

 

Sa druge strane, nemačka privreda priželjkuje dolazak strane radne snage i nedavno su vodeća udruženja privrednika upozorila vladu da ne uvodi oštrija pravila za dolazak radnika.

 

Prema istraživanju razvojne banke KfW, dve trećine preduzeća srednje veličine u Nemačkoj planira da u naredne tri godine zaposli stručno osposobljene radnike, ali ih se 65% pribojava da će ta radna mesta moći da popune samo delimčno, uz kašnjenje, ili da to uopšte neće moći da učine, prenela je agencija DPA.

 

Glavni ekonomista te banke Jerg Cojner ocenio je da će Nemačkoj u nadolazećim godinama biti potrebno daleko više kvalifikovanih radnika nego ranije.

 

Prema novoj studiji Fondacije Bertelsman broj stručnih radnika doseljenih u Nemačku iz zemalja koje nisu deo EU raste, ali je taj rast skroman. Tako je 2017. godine u Nemačku došlo gotovo 545.000 ljudi iz tih zemalja, među njima i 118.000 izbeglica. Zemlje porekla bile su, u prvom redu, Indija, BiH, SAD, Srbija i Kina.

 

Poslednji podaci Instituta za tržište rada i istraživanje rada govore, međutim, o ukupno 1,24 miliona slobodnih radnih mesta, uključujući i ona za stručno osposobljene radnike.

 

Šef Savezne agencije za rad Detlef Šele upozorio je da je jedan od najvećih problema u vezi sa dolaskom stranih kvalifikovanih radnika u Nemačku priznavanje njihovih diploma.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay