Vlada u Londonu potvrdila je da posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije većina zaposlenih iz Unije više neće uživati automatsko pravo da žive i rade u Britaniji. Želja da se bolje kontroliše migracija bila je jedan od odlučujućih argumenata za raspisivanje referenduma o izlasku Britanije iz EU 2016. godine. U skladu sa tim, premijerka Tereza Mej je to pitanje dosledno postavila kao jednu od crvenih linija koje London neće preći u pregovorima o Bregzitu.

 


Britanski ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid izjavio je da vladina Bela knjiga o migracijama, koja predstavlja osnovu za novu legislativu, ima za cilj da "neto migraciju snizi na održivi nivo".

 

Trenutno se godišnje u Veliku Britaniju neto, što znači kada se oduzme broj emigranata, doseli 273.000 ljudi.

 

Vlada Tereze Mej već je ranije najavila da ubuduće pre svega želi da se usredsredi da za Veliku Britaniju obezbedi visokokvalifikovanu radnu snagu. Pored toga, usvojen je i izveštaj Konsultativnog odbora za migracije u kojem je preporučeno ukidanje postojeće gornje granice od 20.700 viza za visokokvalifikovane radnike iz trećih zemalja, piše EURACTIV.com.

 

Jedna od najspornijih tačaka u Beloj knjizi i dalje je pitanje da li kvalifikovani migranti treba da dokažu da imaju minimalna godišnja primanja od 30.000 funti, da bi mogli da dobiju odgovarajuću radnu vizu koja važi pet godina.

 

Neslaganje oko te tačke, kao i bojazan uslužnog, prehrambenog i zdravstvenog sektora da će ih takvo pravilo posebno pogoditi, doveli su do toga da je predstavljanje Bele knjige bilo odlagano više od godinu dana.

 

Pretpostavlja se da je pitanje eventualne visine primanja migranata uzrok neslaganje i među ministrima - ta suma je znatno veća od prosečne plate u Velikoj Britanij, a i od dosadašnjih primanja medicinskih sestara ili lekara početnika.

 

Pored toga, strahuje se da bi traženi minimalni prihod mogao ozbiljno da našteti i bujajućem britanskom tehnološkom sektoru, trenutno najvećem u Evropi.

 

"Činjenica je da će start-apovi trpeti pod tim novim imigracionim sistemom", ocenio je izvršni direktor Koalicije za digitalu ekonomiju (Coalition for a Digital Economy) Dom Halas. "Samo članovi vlade mogu da veruju da plata niža od 30.000 funti znači i nisko kvalifikovanu ulogu. Činjenica je: Mnogi start-apovi sebi naprosto neće moći da priušte da plate više", dodao je Halas.

 

U Beloj knjizi o migracijama se navodi da će radnici sa niskim kvalifikacijama moći da zatraže kratkotrajne vize za boravak do godinu dana. Državljanima zemalja EU, međutim, za boravak u Britanji do šest meseci neće biti potrebna viza. Britanska vlada namerava da novi sistem uvede od 2021. godine.

 

Ministar Sadid Džavid podvukao je da će novi zakon o imigraciji biti svakako primenjen, bez obzira da li će doći do sporazumnog Bregzita, ili do izlaska Velike Britanije iz EU bez dogovora.

 

Zemlja će ipak "ostati otvorena za poslovanje". "Nećemo zatvarati vrata, samo ćemo kontrolisati ko kroz njih ulazi", rekao je ministar na predstavljanju Bele knjige.

 

Vladini predlozi naišli su i na žestoke kritike preduzetnika."Predlozi skicirani u Beloj knjizi ne odovaraju potrebama Ujedinjenog kraljevstva i bili bi težak udarac za mnoga preduzeća u zemlji", rekao je zamenik Generalnog direktora udruženja poslodavaca CBI Džoš Hardi.

 

I Federacija malog preduzetništva požalila se da bi ograničenja prilikom zapošljavanja radnika sa niskom ili srednjom obukom izazvala "teške poremećaje u privredi".

 

"Sa kvotom zapošljavanja na rekordnom nivou, mala preduzeća već danas imaju poteškoća da dođu do potrebnih stručnih radnika", rekao je predsednik te federacije Majk Čeri.

 

Na imigracione planove vlade u Londonu žestoko se obrušila i škotska vlada. Premijerka Nikola Stardžen opisala ih je kao "čin vandalizma protiv škotske privrede i javnih službi".

 

Šefica škotske diplomatije Fiona Hislop još je u novembru u razgovoru za EURACTIV upozorila da bi smanjenje broja migranata imalo negativan uticaj na demografiju i na prihode Škotske.

 

"Već kada bi se broj migranata samo prepolovio, to bi praktično dovelo do smanjenja populacije u Škotskoj za jedan posto. Broj dece bi se smanjio za 4,3%. To bi očigledno uticalo i na naše poreske prihode", rekla je Hislop.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP