Poslanici mađarske opozicije poručili su premijeru Viktoru Orbanu da će 2019. biti "godina otpora" i da će sve opozicione stranke u borbi protiv njegove politike delovati jedinstveno, u parlamentu i izvan njega. Predstavnici opozicije očekuju da Mađari ponovo masovno izađu na ulice u znak protesta zbog novog zakona o radu, koji je već poneo epitet "robovlasnički" zbog sužavanja prava radnika. Ekonomisti smatraju da novi zakon pokazuje protivrečnosti ekonomske politike koju vodi Orbanova vlada i probleme sa kojima se mađarska privreda suočava.

 


Opozicija, sindikati i organizacije civilnog društva nadaju se da će se posle novogodišnjih praznika na protestu 5. januara okupiti nekoliko desetina hiljada građana i da će ponovo biti pokrenute demonstrancije protiv usvojenih reformi i novog zakona o radu, preneo je AFP.

 

Protesti su počeli 12. decembra nakon što je usvojen zakon o radu koji poslodavcu daje pravo da od zaposlenih zahteva znatno duži prekovremeni rad. Zakon, koji je 20. decembra potpisao predsednik Janoš Ader, izazvao je veliko nezadovoljstvo Mađara i prema istraživanju javnog mnjenja dve trećine građana smatra da su protesti zbog tog zakona opravdani.

 

Fajnenšel Tajms (Financial Times) piše da su protesti zbog zakona, koji je već dobio naziv "robovlasnički", razotkrili kontradikciju koja postoji u samoj srži mađarske privrede -  kako maksimalno iskoristiti strana ulaganja u proizvodnju i istovremeno držati imigraciju na minimumu.

 

Mađarska se, naime, kao i zemlje u njenom susedstvu, suočava sa ozbiljnom nestašicom radne snage, a istovremeno želi da privuče velike međunarodne investitore, kao što je to slučaj sa BMV-om, koji je za naredno leto najavio ulaganje vredno milijardu evra u gradu Debrecinu.

 

Od dolaska na vlast 2010. godine, premijer Viktor Orban je svoju ekonomsku politiku bazirao na porezima - na mešavini niskih korporativnih poreza i visokog PDV-a, i na rastu automobilske industrije, koja je 2017. godine činila 29% ukupne industrijske proizvodnje.

 

Mađarska privreda beleži konstantan rast od 2013. godine i zemlja se približava stopi pune zaposlenosti. Međutim, kao i u drugim zemljama regiona, ekonomska politika zasnovana na kombinaciji stranog kapitala i jeftine a stručne radne snage nalazi se pod sve većim pritiskom. Takav pritisak dodatno pojačava Orbanovo oštro protivljenje imigraciji i masovan odlazak Mađara u druge zemlje EU u potrazi za bolje plaćenim poslovima.

 

Prema podacima evropske statističke agencije Eurostat, 93% industrijskih kompanija u Mađarskoj požalilo se da će problemi sa manjkom radne snage ograničiti njihov promet u četvrtom kvartalu 2018. godine. Taj broj je u porastu i daleko je veći nego u Poljskoj (51%), Češkoj (46%) ili Slovačkoj (37%).

 

Posledice takvog trenda oseća i susedna Nemačka, koja se i sama bori sa manjkom radnika, i za koju su zemlje centralne Evrope zgodna lokacija za proizvodnju sa jeftinijom radnom snagom. "Ceo poslovni model srednje Evrope sa Nemačkom kao glavnim faktorom, dolazi do svojih granica. Nestašica radne snage samo je jedan od primera limitiranosti tog modela, a od svih investitora u tom regionu, Nemačka je najpogođenija", rekao je  Milan Nic iz nemačkog Saveta za međunarodne odnose.

 

Ostale srednjoevropske zemlje i multinacionalni investitori pratiće političke posledice mađarskog recepta za nedostatak radne snage, ocenio je Nic, dodajući da je u pitanju "ogromno strukturalno pitanje".

 

Mađarska opozicija optužila je Orbana i njegovi antimigracionu partiju Fides da su sporni zakon krojili prema potrebama velikih konglomerata čiji su vlasnici Orbanovi saveznici i kako bi udovoljili nemačkim proizvođačima automobila, koji su privatno pregovarali sa vlastima o uslovima ulaganja.

 

Nemačka trgovinska komora odbacila je takve tvrdnje, navodeći da nemačke kompanije nisu tražile pogodnosti koje poslodavcima pruža novi zakon.

 

Predlagači novog zakona takođe su rekli da je odredba o prekovremenom radu dobrovoljne prirode i da je novi zakon važan i za mala i srednja preduzeća, koja su tražila veću fleksibilnost kako bi se izborila sa nepovoljnim zahtevima sezonskih poslova. Zakon je u velikoj meri "legalizovao ono što se već događa na nivou malih i srednjih preduzeća", izjavila je naučna saradnica mađarske akademije nauka Magdolna Sas.

 

Istovremeno, druge postkomunističke države srednje Evrope u većoj meri su iskoristile stranu radnu snagu na svojim tržišima rada. U tom pogledu posebno se ističe Poljska u kojoj je posao našlo više od milion Ukrajinaca. Ta zemlja izdala je 2018. godine više radnih dozvola strancima od bilo koje druge članice EU. Češka, a u nešto manjoj meri i Slovačka, takođe su daleko više od Budimpešte iskoristile mogućnost zapošljavanja stranaca.

 

"Situacija je daleko akutnija u Mađarskoj i povezana je sa migracijom. T oje bio ventil koji je učinio život lakšim poslodavcima u bujajućim ekonomijama i u različitoj meri i raznim zemljama ublažio situaciju sa nedostakom radne snage", smatra Mateuš Ščurek, ekomomista u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i bivši ministar finansija Poljske.

 

Pjotr Arak, direktor Poljskog ekonomskog instituta, ocenio je da bi od srednjoevropskih privreda, i pored toga što je Mađarska specifična po pritisku koji trpi njeno tržište rada, Češka, koja ima najnižu stopu neaposlenosti i četvrtu po visini stopu zaposlenosti u EU, kao sledeća mogla da dosegne svoje granice sa radnom snagom. "Moraće da angažuju više robota, ili će morati vrlo naporno da rade na tome da dovedu Ukrajince", rekao je Arak.

 

Izvor:EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP