Bogatstvo milijardera uvećavalo se u prethodnoj godini za 12% dnevno dok je "bogatstvo" 3,8 milijardi najsiromašijih ljudi u svetu opadalo za 11 na dan, pokazuje izveštaj humanitarne organizacije Oksfam (Oxfam) objavljen 21. januara povodom početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. U rukama 1% najbogatijih je 45,6% bogatstva stvorenog u 2018. u poređenju sa 42,3% u 2017, navodi se u izveštaju "Javno dobro ili privatno bogatstvo?".

 

Izveštaj je pokazao da je u 2018. godini 26 najbogatijih posedovalo isto koiliko 3,8 milijardi najsiromašnijih. U 2017. je 43 najbogatijih imalo koliko 3,8 milijardi siromašnih.

 

Na pitanje briselskog portala EURACTIV da prokomentariše nove podatke o nejednakosti u svetu, portparol Oksfama je istakao da, iako se podaci menjaju s godinama, dugoročni trend ukazuje na povećanje nejednakosti u poslednjih deset godina.

 

"Vrednost bogatstva milijardera menja se od nedelje do nedelje, od meseca do mesaca, ali je njihovo bogatstvo u poslednjih deset godina raslo u proseku za 11% godišnje a broj milijardera je udvostručen od finansijske krize pre deset godina", rekao je portparol Oksfama.

 

Kako je dodao, mala grupa ljudi, uglavnom muškarci, poseduje neverovatno bogatstvo... i "taj nivo nejednakosti nije ni prihvatljiv ni održiv".

 

Veliko izbegavanje poreza

 

U izveštaju se navodi da je rekordno bogatstvo super-bogataša posledica nezapamćenog nivoa izbegavanja poreza i poreskih utaja.

 

"Najviše stope poreza za bogataše i korporacije niže su nego u prethodnim decenijama", ističe se u izveštaju i navodi da samo četiri centa po dolaru poreskog prihoda dolazi od poreza koje plaćaju bogataši.

 

Prema izveštaju, u bogatim zemljama prosečna najviša stopa poreza na prihod je pala sa 62% u 1970. na 38% u 2013. dok je u zemljama u razvoju ta stopa u proseku 28%.

 

Ukazuje se i da u nekim zemljama, poput Brazila i Britanije, 10% najsiromašnijih izdvaja na ime poreza veći deo svojih prihoda nego 10% najbogatijih.

 

Najbogatiji u svetu od poreznika su sakrili 7,6 hiljada milijardi dolara dok kompanije kriju velike sume "ofšor", a zajedno lišavaju zemlje u razvoju 170 milijardi dolara, naveo je Oksfam.

 

Rodna nejednakost

 

Oksfam poziva da se preduzmu konkretni koraci da se smanji nejednakost koja, kako ocenjuju, "nije neizbežna nego je politički izbor".

 

"Vlade treba da usmere napore kako bi uzimale više od veoma bogatih da bi pomogle siromašnima", navela je ta nevladina organizacija sugerišući da najbogatiji treba da plaćaju dodatni porez od 0,5% na svoje bogatstvo.

 

Na taj način bi se prikupilo više novca kojim bi moglo da se finansira obrazovanje 262 miliona dece koja ne idu u školu i da se obezbede zdravstvene usluge koje bi pomogle da se spasu životi 3,3 miliona ljudi.

 

Posebno je veliki problem kod žena i dece, čije su potrebe za uslugama obrazovanja i zdravstva velike a oni imaju najmanji pristup novcu, navodi se u izveštaju.

 

"Ako bi sav neplaćeni rad žena širom sveta obavljala jedna kompanija, ona bi imala godišnji promet od deset hiljada milijardi dolara ili 43 puta veći od Epla", ističe se u Oksfamovom izveštaju.

 

"Većina najbogatijih su muškarci. U svetu žene zarađuju za 23% manje od muškaraca a muškarci poseduju 50%  više od ukupnog bogatstva od žena", navodi se i dodaje da "naš ekonomski prosperitet zavisi od ogromnog ali nepriznatog doprinosa žena kroz neplaćeni rad".

 

Oksfam zaključuje da su društva u kojima postoji nejednakost pod većim pritiskom, manje srećna i sa više  mentalnih bolesti i poziva na izgradnju humanije ekonomije u kojoj vlada jednakost i ceni se ono što je zaista važno.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta