Predstavnici francuskog građanskog pokreta "Žuti prsluci" saopštili su da će se kandidovati na predstojećim izborima za Evropski parlament i da će konačna lista sa 79 imena kandidata biti sastavljena do sredine februara. Pokret je već predstavio deset kandidata, starosti od 29 do 53 godine, različitih profesija - od vozača viljuškara i domaćice, pa do direktora prodaje. Oni će na izborima u maju nastupiti na listi "Građanski protest".



Listu kandidata "Žutih prsluka" predvodiće Ingrid Levavaser, tridesetjednogodišnja negovateljica i samohrana majka iz Normandije, jedna od prepoznatljivijih figura pokreta koji inače nema uobičajenu lidersku strukturu.

 

Predstavnici grupe saopštili su 23. januara, predstavljajući prvih deset kandidata, da će preostalih 69 biti izabrano glasanjem sredinom februara, prenela je agencija AFP.

 

Istraživanje agencije Elabe predstavljeno 23. januara pokazalo je da bi "Žuti prsluci" na izborima za Evropski parlament u Francuskoj 26. maja mogli da osvoje 13% glasova.

 

Prema toj anketi, najviše izgleda da osvoji prvo mesto ima centristička Republika u pokretu predsednika Emanuela Makrona, a na drugom je ekstremno desničarski Nacionalni savez, naslednik Nacionalnog fronta.

 

Anketa pokazuje da bi "Žuti prsluci" najviše glasova mogli da preotmu upravo Nacionalnom savezu Marine le Pen.

 

Učešće na izborima moglo bi, međutim, u pokretu da izazove raskol između umerenije struje koja smatra da je promene moguće postići samo učešćem u političkom sistemu i radikala koji odbijaju bilo kakav partijski angažman.

 

Pokret građana "Žuti prsluci" nastao je je 17. novembra 2018. godine spontano na društvenim mrežama pozivom na blokade puteva, skladišta nafte, razne lokalne akcije i masovne proteste svake subote u velikim francuskim gradovima. Na Fejsbuku "Žuti prsluci" u grupi "Francuska je besna" (La France en colere) okupljaju 300.000 članova.

 

Prvobitni povod za nezadovoljstvo bilo je najavljeno povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera, ali su kasnije građani okupljeni na protestima, i pored izvesnih ustupaka vlasti počeli da izražavaju nezadovoljstvo opštom državnom politikom.

 

Prvi protest 17. novembra privukao je gotovo 300.000 ljudi, i mada je u sedmicama koje su sledile taj broj značajno opao, na demonstracijama je povređen priveden veliki broj ljudi, a pojedini gradovi, uključujući i Pariz, pretvorili su se u bojno polje demonstranata i policije.

 

Predsednik Makron obećao je demonstrantima nacionalnu raspravu o njihovim zahtevima, povećanje minimalne zarade i razne finansijske i poreske olakšice za zaposlene i penzionere s malim primanjima. Demonstranti, međutim, žele dublje promene u francuskoj privredi i politici za koje veruju da favorizuju bogate. Oni od Makrona traže i da se građanima omogući da direktno predlažu zakone.

 

Protesti "Žutih prsluka" suočili su francuskog predsednika s najvećom političkom krizom od dolaska na vlast u maju 2017. godine, a francusku državu sa izdacima koji se procenjuju na oko deset milijardi evra, što je izazvalo bojazan EU da Francuska ne pređe dozvoljeni evropski limit budžetskog deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda.

 

Takođe, ekonomske analize su pokazale da su protesti "žutih prsluka" uticali na privrednu aktivnost u evrozoni koja je u decembru 2018. imala najmanji rast u više od četiri godine.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Fot: Beta/AP