Grčki parlament ratifikovao je 25. januara sporazum iz Prespe o imenu Makedonije kojim se rešava višedecenijski spor i omogućavaju evroatlantske integracije Skoplja. Parlament u Atini je tankom većinom odobrio sporazum posle višednevne rasprave. Sporazum je prethodno usvojilo i makedonsko Sobranje i on predviđa da ime Makedonije bude promenjeno u Republika Severna Makedonija, a da Grčka zauzvrat odblokira pregovore Skoplja o ulasku u EU i NATO.

 

Kako su preneli grčki mediji, za Sporazum iz Prespe su glasala 153 grčka poslanika, što znači da je pored 145 poslanika vladajuće Sirize, sporazum podržalo još osam poslanika.

 

Glasanje prozivkom je prošlo burno uz viku i prepirke poslanika.

 

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk čestitao je Makedoniji i Grčkoj na završetku "nemoguće misije". Isto je uradio i evropski komesar za politiku pomirenja Johanes Han, koji je na Tviteru napisao da je to "istorijski proboj za dve zemlje, region i Evropu u celini".

 

Sporazum, koji je u makedonskom parlamentu takođe usvojen tankom većinom, predviđa da ime Makedonije bude promenjeno u Severna Makedonija.

 

Prema dogovoru koji su letos postigli premijeri Aleksis Cipras i Zoran Zaev, Grčka treba da prestane da blokira pristupanje Makedonije NATO i EU.

 

Zbog sporazuma sa Makedonijom raspala se i vladajuća koalicija u Grčkoj pošto je iz nje izašla desničarska stranka Nezavisni Grci, ministra odbrane Panosa Kamenosa, ali je vladi grčkog premijera Aleksisa Ciprasa 16. januara izglasano poverenje u parlamentu.

 

Skupština Makedonije usvojila je 11. januara dvotrećinskom većinom ustavne izmene kojima se menja ime države.

 

Usvojenim amandmanima u Ustav je dodat i stav da Republika poštuje suverenitet, teritorijani integritet i političku nezavisnost susednih država, što daje snažnije garancije trajnosti i nepovredivosti granice s Grčkom, iako se odnosi na sve susede.

 

Vlada Makedonije je tada naglasila da će makedonski jezik biti međunarodno priznat u svim savezima, a himna i zastava ostati isti i zaštićeni, dok će državljanstvo biti "makedonsko/Građanin Republike Severne Makedonije".

 

Odluku Sobranja pozdravili su EU, NATO i SAD, dok je najveća makedonska opoziciona partija VMRO-DPMNE, čiji su poslanici bojkotovali glasanje, poručila da je usvajanje ustavnih promena izdaja i zatražila vanredne izbore.

 

Grčkom parlamentu sporazum je na glasanje podnet 21. januara, i od tada je trajala rasprava poslanika, praćena demonstracijama protivnika dogovora sa Skopljem.

 

Protivnici sporazuma smatraju da svako pominjanje naziva Makedonija u imenu susedne zemlje predstavlja uzurpaciju antičkog grčkog nasleđa i izražava teritorijalne pretenzije prema Grčkoj.

 

U višednevnim demonstracijama u Atini i još nekim gradovima učestvovalo je više hiljada ljudi, a desetine policajaca i demonstranata su povređeni. Zvanično grčke opozicione partije koje su protiv sporazuma ne učestvuju u demonstracijama ali su objavile da svako može da učestvuje u ličnom svojstvu.

 

Brisel snažno za sporazum, grčki komesar protiv

 

Evropska komisija zvanično snažno podržava sporazum Grčke i Makedonije ali je jedan njen član, evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos, isto tako snažno protiv tzv. sporazuma iz Prespe.

 

"Prespanski sporzum nije izbalansiran i zato je problematičan", istakao je ranije Avramopulos, grčki političar desnog centra, u saopštenju koje su preneli grčki mediji.

 

Njegovo saopštenje je u suprotnosti sa zvaničnim stavom Evropske komisije koja je u punoj meri podržala sporazum ocenjujući da predstavlja istorijski trenutak za evropsku budućnost Zapadnog Balkana.

 

"Naša pozicija je jasna: EU podržava istorijski sporazum koji su u julu 2018. potpisali premijeri Cipras i Zaev", rekao je portparol EU za EURACTIV.

 

Avramopulos je svojevremeno bio ministar u vladi danas glavne opozione snage - Nove demokratije, koja je glasala za blokadu sporazuma u grčkom parlamentu.

 

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP