Kao odogovor na proteste "Žutih prsluka" u Parizu su na ulice izašli građani sa crvenim maramama oko vrata  koji demonstiraju protiv talasa žestokog nasilja koji je proteklih sedmica obeležio antivladine proteste u francuskim gradovima. Učesnici protesta "Crvenih marama" zalažu se, prema sopstvenim rečima, za "odbranu demokratije i institucija". Oni odbacuju optužbe da su samo produžena ruka predsednika i vladajuće stranke.



U Parizu je u nedelju, 27. januara, oko 10.000 ljudi sa crvenim maramama demonstriralo zbog nasilja na protestima "Žutih prsluka". Kolona "Crvenih marama" krenula je u šetnju po kišovitom vremenu u popodnevnim satima sa Trga Nacije u srcu Pariza. Prethodno je putem Fejsbuka najmanje 10.000 ljudi potvrdilo učešće u "Republikanskom maršu slobode".

 

Na čelu kolone "Crvenih marama" aktivisti su skandirali "Da demokratiji, ne revoluciji". Okupljeni su nosili nekoliko francuskih zastava i zastava EU. Pojedini učesnici nosili su majice sa natpisom "Volim svoju Republiku" i "Zaustavite nasilje", prenela je agencija AFP.

 

Inicijator "Crvenih marama",  Loran Sulije, blizak je partiji Republika u pokretu, predsednika Emanuela Makrona. Taj inženjer iz Tuluza lansirao je ideju demonstracija sredinom decembra 2018. godine preko Fejsbuka, a prepoznatljivi znak pokreta, crvena mama, preuzet je od jedne grupe koja je još od kraja novembra demonstrirala protiv uličnih blokada "Žutih prsluka".

 

Na svojoj Fejsbuk stranici "Crvene marame" su objavile da "traže samo jednu star, a to je obnova javnog reda i individualnih sloboda". "Život u našoj zemlji mora ponovo da počne u spokojstvu i sa poštovanjem", poručile su "Crvene marame", uz ocenu da je u Francuskoj ćutljiva većina već sita protesta "Žutih prsluka".

 

Za mnoge učesnike protesta kap koja je prelila čašu je bila ogromna šteta načinjena na pariskoj Trijumfalnoj kapiji u decembru, tokom protesta Žutih prsluka.

 

Mnoge pristalice Žutih prsluka kritikuju "Crvene marame" kao Makronove plaćenike. Njegova stranka zvanično nije učestvovala u protestu 27. januara.

 

Portparol "Crvenih marama" Filip Lost je za list Parizjen (Parisien) odbacio navode da tim pokretom rukovodi na daljinu predsednikova partija Republika u pokretu. On je rekao da grupa želi da ujedini sve građane kojima je dosta nasiljla.

 

"Nemam ništa protiv 'Žutih prsluka', ali imam protiv duha 'Žutih prsluka', nasilja, blokada, opozicije vlastima", rekao je za AFP dvadesetdvogodišnji student Leni, koji podržava Makronovu partiju. Menadžer Žan-Pjer iz Pariza ocenio je da postoji rizik za institucije kada se jako čuje glas nekih ljudi, a ne i glas tihe većine, dodajući da "'Žuti prsluci' predstavljaju manjinu, a većina često ostaje nema, pa je nekada potrebno protestovati".

 

Dan pre marša "Crvenih marama", na protestima "Žutih prsluka" širom Francuske okupilo se oko 69.000 ljudi i ponovo je došlo do nasilnih izgreda. Incidenata je bilo i u Parizu, gde je protestovalo oko 4.000 ljudi. Policija je kod Trga Bastilje upotrebila suzavac i vodene topove kako bi rasterala demonstrante koji su policajce gađali raznim predmetima. U Parizu su privedene 22 osobe, a incidenata je bilo i u Tuluzu, Bordou, Monpeljeu i Avinjonu.

 

U tim sukobima, tešku povredu oka zadobio je jedan od portparola "Žutih prsluka" Žerom Rodriges. Njegov advokat Filip de Vel izjavio je da je povredu izazvao gumeni metak koji je ispalila policija. "Ostaće hendikepiran za ceo život", rekao je advokat televiziji BFM, dodajući da su demonstranti sačuvali projektil kao dokaz.

 

Posle povređivanja Rodrigesa, opozicioni levičarski političar Žan-Lik Melenšon zatražio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Kristofa Kastanera. Kastaner je, sa svoje strane, najavio je da će snage reda biti opremljene kamerama koje se nose uz telo, kako bi policajci mogli bolje da dokumentuju svoje intervencije.

 

Državni sekretar u ministarstvu unutrašnjih poslova Loran Nunez rekao je da ništa ne ukazuje na to da je Rodriges pogođen gumenim projektilom. Nunez je, međutim, pozivajući se na izveštaj policije, potvrdio da je policija upotrebila jednu granatu kako bi rasterala demonstrante.

 

Na dnevnom redu fracuskog parlamenta 29. januara će se naći kontroverzni predlog zakona koji bi građanima mogao da ograniči pravo na proteste. Predloženi zakon kritikovali su i poslanici opozicije i poslanici vladajuće partije.

 

Prema nacrtu zakona, lokalni zvaničnici bi ubuduće mogli da spreče okupljanje građana ukoliko se proceni da protesti mogu da ugroze javni red.

 

Oko 2.000 ljudi povređeno je u sukobima policije i demonstranata tokom protesta "Žutih prsluka" od novembra 2018. U saobraćajnim nesrećama povezanim sa blokadama puteva poginulo je 10 osoba.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP