Britanska premijerka Tereza Mej pokušaće ponovo da otvori pregovore o Bregzitu sa liderima Evropske unije i da izmeni odredbe o zaštitnom mehanizmu, takozvanom "bekstopu", koji predviđa da Severna Irska ostane u carinskoj uniji sa EU u slučaju da London i Brisel do decembra 2020. godine ne postignu novi trgovinski ugovor. Britanski parlament želi da izbegne Bregzit bez sporazuma, ali ne prihvata rešenje za irsku granicu koje Brisel smatra jednim od ključnih elemenata sporazuma.

 


Britanski poslanici usvojili su 29. januara tesnom većinom dva amandmana. Jedan kojim se isključuje mogućnost Bregzita bez sporazuma sa Briselom, i drugi kojim se od vlade traži da pronađe alternativno rešenje za takozvani "bekstop" za granicu između Republike Irske i Severne Irske. Za prvi amandman je glasalo 318 poslanika dok je protiv bilo 310, dok je drugi podržalo 317 poslanika, a protiv se izjasnio 301.

 

Amandman pravno ne obavezuje vladu ali ima političku snagu pošto izražava volju parlamenta.

 

Amandman o Irskoj granici, koji je predložio poslanik Graham Brodi iz premijerkine Konzervativne partije i  podržala vlada, poziva na traženje "alternativnih rešenja" kojima bi se izbegla tvrda granica, piše EURACTIV.com.

 

Evropska unija smatra da je zaštitni mehanizam za granicu između dve Irske od ključne važnosti kako bi se izbeglo uvođenje tvrde granice, ali je to pitanje ujedno bilo i jedno od najspornijih tokom pregovora o Bregzitu.

 

Umerenije pristalice Bregzita ne prihvataju rešenje da Severna Irska, u slučaju izostanka trgovinskog ugovora, ostane u drugačijoj carinskoj vezi sa EU od ostatka Britanije, a najzagriženiji zagovornici raskida sa EU odbacuju zamisao da cela Velika Britanija na neodređeno vreme ostane vezana trgovinskim pravilima Unije.

 

EU kategotrično odbacuje argument pristalica Bregzita da je fizičku kontrolu na granici moguće nadomestiti novim tehnološkim rešenjima.

 

Poslanici su na istoj sednici odbacili amandman koji predviđa odlaganje Bregzita do kraja 2019. ukoliko Tereza Mej ne izdejstvuje sporazum sa liderima EU, amandman koji bi omogućio poslanicima da preuzmu kontrolu nad Bregzitom, kao i amandman opozicionih Laburista da Britanija ostane u trajnoj carinskoj uniji sa EU.

 

Britanska premijerka Tereza Mej zatražila je 29. januara od svoje vladajuće Konzervativne partije, podeljene oko modaliteta Bregzita, da joj poveri "najjasniji mogući mandat" da ponovo otvori pregovore sa EU.

 

"Mi smo nadohvat sporazuma koji zahteva konsenzus, ali dani pred nama su ključni. Potrebna mi je najsnažnija moguća podrška", rekla je Mej.

 

Mej je naglasila da ne želi ispaznu "prepisku (sa EU), već pravno obavezujuće izmene" i da misli da u EU postoji premnost" da se postigne dogovor.

 

Britanska premijerka ima dve sedmice, do 13. februara, da izdejstvuje neke ustupke od Brisela, kada eventualni revidirani sporazum o Bregzitu 13. februara predstavni parlamentu.

 

Reagujući na glasanje u Vestminsteru, lideri EU ostali su pri stavu da ne može biti novog otvaranja detaljnog sporazuma o Bregzitu na 585 strana, koji su u novembru postigli sa premijerkom Mej, ali koji je potom početkom januara ubedljivom većinom odbijen u britanskom parlamentu.

 

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk poručio je da je sporazum o izlasku "najbolji i jedini način da se obezbedi uredan" Bregzit. "Bekstop je deo Sporazuma o izlasku a sporazum nije otvoren za nove pregovore", rekao je Tusk, a prenele agencije.

 

Portparol irskog premijera Lea Varadkara izjavio je takođe da sporazum o Bregzitu ne može biti ponovo otvoren za pregovore i da je reč o "pažljivo dogovorenom kompromisu".

 

Francuski predsednik Emanuel Makron je, naglašavajući da se o sporazumu o Bregzitu "ne može ponovo pregovarati",  pozvao britansku vladu da "brzo predoči" naredne faze "koje bi omogućile da se izbegne razlaz bez dogovora" koji, kako je rekao "niko ne želi" ali za koji svi moraju da se pripremaju.

 

Lider poslanika Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu Manfred Veber upozorio je da je besmisleno da Velika Britanija traži nove pregovore o spornoj garanciji za irsku granicu u sporazumu o Bregzitu.

 

"Ako dođe do unilateralnog pokušaja da se ponovo otvore pregovori o sporazumu, posledica će biti da se neće pregovarati samo o 'bekstopu'. Moraće ponovo da se pregovara i o pitanju Gibraltara, sumi koju London mora da plati za istupanje i pitanju građanskih prava", izjavio je Veber.

 

Nemačka ministarka pravde Katarina Barli je ocenila da EU može biti fleksibilna u pogledu datuma izlaska Velike Britanije, ali da London mora imati plan da bi odlaganje imalo smisla.

 

Nemačka ministarka, čiji je otac Britanac i koja se dugo zalagala za drugi referendum o Bregzitu, rekla je u intervjuu za radio SWR2 da je takvo izjašnjavanje "svakim danom sve verovatnije" s obzirom na politički haos u Velikoj Britaniji.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP