Nemačka Savezna Vlada u 2019. godini zbog rizika poput Bregzita i tenzija u globalnoj trgovini računa sa najmanjim privrednim rastom od 2013. godine. U godinama posle velike ekonomske krize od pre deset godina rast je i inače bio prilično skroman. Prognoze za ovu godinu su se do sada kretale oko 1,8%, što je solidno, ali s obzirom na sadašnju fazu u konjukturnom ciklusu daleko od sjajnog.

 


U godišnjem privrednom izveštaju objavljenom 30. januara i ta je prognoza drastično korigovana na dole, i sada iznosi svega 1,0%.

 

Sa tom prognozom Vlada Nermačke staje na čelo konjukturnih pesimista. Svi veći naučni instituti do sada su računali sa snažnijim rastom. Otuda i kritika iz tabora ekonomista.

 

"Mislim da je to ciljani pesimizam Savezne Vlade. Ona, naime, u toku ove godine želi da kaže da je mnogo toga teklo daleko bolje nego što se prvobitno očekivalo, pre svega zahvaljujući naporima koje je preduzela u teškom spoljnoekonomskom okruženju", ocenio je Gustav Horn, direktor Instituta IMK, bliskog sindikatima.

 

On je ocenio da konjukturna dinamika i dalje funkcioniše i da je u prvom redu nosi lična potrošnja.

 

Ministar privrede Peter Altmajer uprkos novoj prognozi ne vidi razloga za paniku. "Nemačka privreda nalazi se i ove godine na uzlaznom kursu, desetu godinu zaredom", kaže ministar iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), dodajući da je to u Nemačkoj "najduža faza rasta od 1966. godine".

 

Te uspehe je, prema njegovim rečima, osetilo i stanovništvo, kroz nova radna mesta i više zarade. Tako broj zaposlenih treba da poraste na rekordnih 45,2 miliona ljudi, odnosno stopa nezaposlenosti da padne na rekordno niskih 4,9%. Neto zarade bi trebalo da porastu za 4,8%, čemu doprinose i poreske olakšice i subvencije.

 

I sam Altmajer je priznao da je prognoza oprezna, navodeći da je "bolje kada na kraju možete da podignete prognozu, nego kada morate da je smanjujete".

 

Prema istoj prognozi, država će nastaviti da smanjuje svoja zaduženja. Dug bi trebalo da padne ispod praga od 60% BDP, koji je ugovorima EU utvrđen kao gornja granica.

 

U međunarodnoj zajednici često kritikovani suficit tekućih plaćanja Nemačke ostaće, međutim, sa 7,3% veći od 6%, koliko je preporučila Evropska komisija.

 

Privredni rast Nemačke iznosio je 2018. godine 1,5%, a u godini koja je prethodila 2,2%.

 

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta/AP