Mađarska blokira jedinstvenu poziciju Evropske unije u saradnji sa Arapskom ligom, a razlog je migraciona politika. Predstavnici Budimpešte buru su izazvali uoči sastanka šefova diplomatija EU i Arapske lige u Briselu, kojim treba da predsedava visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini. Pored pripreme samita EU-Arapska liga krajem februara u Egiptu, tema briselskog sastanka treba da budu i problemi sa kojima se suočavaju obe strane - terorizam, klimatske promene, stanje ljudskih prava i migracije.

 

 

Upravo tema migracija izazvala je negodovanje mađarskog premijera Viktora Orbana. Na konsultacijama članica EU povodom sastanka sa predstavnicima Arapske lige mađarska pretnja blokadom izazvala je pravi skandal. "U petak, 1. februara, smo bili svedoci diplomatskog ispada Mađarske", rekao je za agenciju DPA jedan evropski diplomata.

 

Na sastanku 4. februara, šefovi diplomatija dve strane planiraju da pripreme i samit koji bi bio održan 24. i 25. februara u egipatskom Šarm el-Šeiku. Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) za samit je pripremila predlog završne deklaracije, u kojem se spominju i važenje međunarodnog prava u pitanjima migracije i ugovor UN o migracijama.

 

Iz tog ugovora Mađarska se, međutim, povukla još u julu 2018. godine. Ipak, Budimpešta je u EU očigledno usamljena u pokušaju da blokra tešnju saradnju sa arapskim zemljama.

 

Ministar inostranih poslova Luksemburga Žan Aselborn kritikovao je ponašanje mađarske vlade u oblasti migracione politike. "Mađarska sebe vidi kao udarnu pesnicu Zapada protiv islama - sa bodljikavom žicom, tabuiziranjem postojanja izbeglica i sa potpunim odsustvom solidarnosti u EU", rekao je Aselborn za list Tagesšpigel (Tagesspiegel).

 

Aselborn je naglasio da se Orban "samom sebi sviđa u toj ulozi". "Kada uskoro, pre evropskih izbora, nastanu koalicije između Orbana, Le Penove i Salvinija, nećemo moći ravnodušno da okrećemo glavu", dodao je Aselborn.

 

Još u avgustu 2018. godine Orban i potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini najavili su zajednički pristup evropskim izborima. Nakon toga su Salvini i predsednica ekstremno desnog francuskog Nacionalnog saveza Marin le Pen biračima u svojim zemljama obećali "revoluciju u Evropi".

 

Odbojni stav mađarske vlade prema zajedničkom kursu EU i severnoafričkih i arapskih zemalja u migracionoj politici nije iznenađenje. Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto je prošle sedmice, posle susreta sa šefom eritrejske diplomatije Osmanom Salehom Mohamedom, rekao da njegova zemlja ne deli stav EU, da je, s obzirom na situaciju na afričkom kontinentu, migracija neizbežna.

 

Prethodno je Evropski sud pravde (ECJ) u septembru 2017. godine presudio da Mađarska i Slovačka moraju da učestvuju u procesu razmeštanja izbeglica u Evropi. Obe zemlje su se žalile na odluku ministara unutrašnjih poslova EU, prema kojoj je a bi se rasteretile Italija i Grčka, 120.000 izbeglica po čvrsto definisanim kvotama trebalo da bude smešteno u druge članice EU.

 

Broj migranata u EU međuvremenu je opao u poređenju sa 2015. i 2016. godinom, ali među zemljama Unije, zbog odbojnog stava Mađarske i još nekih istočnoevropskih zemalja, još nema saglasnosti kako bi takozvani Dablinski sistem regulisanja azila dugoročno mogao da se reformiše.

 

Postojeće odredbe osporavanog Dablinskog sistema i dalje predviđaju da su za proces dodele azila nadležne zemlje preko kojih su azilanti ušli na teritoriju EU, što su najčešće Italija i Grčka.

 

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Beta/AP