Vladajuća grčka stranka, levičarska SIRIZA je pred evropske izbore u teškoćama, pošto opoziciona desnica i dalje prednjači po podršci među glasačima, pokazalo je istraživanje instituta KAPA Risrč (KAPA Research). Na pitanje za koju bi stranku glasali na majskim izborima za Evropski parlament, najviše, 24,3 odsto ispitanika, opredelilo se za sada opozicionu konzervativnu stranku Nova demokratija. Ta stranka je prošle godine bila i u dvocifrenoj prednosti nad SIRIZOM, dok se, po anketi, ta prednost istopila na sadašnjih 4,1 odsto.

 


SIRIZA bi, po anketi, na evroizborima osvojila 20,2 odsto glasova, a slede neofašistička "Zlatna zora" (Hrisi Avgi) sa 8,1 odsto, levičarski "Pokret za promene" (Kinima Alagis) s 5,5 odsto i Komunistička partija Grčke sa 5,0 odsto, preneo je sajt vesti "Hafpost Gris" (HuffPost Greece).

 

Broj anketiranih koji su rekli da bi u glasačku kutiju ubacili nepopunjen ili nevažeći listić - zbog dopisivanja nečega na njega, zatim onih koji tri meseca pred evroizbore nisu odlučili za koga bi glasali, kao i onih koji već sada kažu da neće glasati, ukupno iznosi 18,3 odsto.

 

Jedno od pitanja u anketi je bilo da li su šef vladajuće stranke i vlade - Aleksis Cipras, i vođa opozicije i desnice - Kirijakos Micotakis, dobili ili izgubili odlukama Vlade i Skupštine o povećanju minimalnih plata, o proglašenju povratka Grčke na međunarodno kreditno tržište, nedavnim odlaskom male krajnje desničarske stranke "Nezavisni Grci" (Aneksartiti Elines - ANEL) iz vladajuće koalicije, i sklapanjem i ratifikacijom sporazuma Grčke i Makedonije o rešavanju hroničnog međusobnog spora.

 

Po rezultatu ankete KAPA Risrč, 62 odsto ispitanika smatra da je premijer Cipras svim tim "izgubio" ili "verovatno izgubio" uticaj u javnom mnjenju, dok 33 odsto smatra da je "dobio" ili "verovatno dobio".

 

Po odgovorima na to pitanje, nije bolje prošao ni vođa opozicije, Kirijakos Micotakis, jer 60 odsto anketiranih smatra da je tim prošlogodišnjim i nedavnim odlukama vlasti i on "izgubio" ili "verovatno izgubio" uticaj u javnom mnjenju, dok 37 odsto smatra da je "dobio" ili "verovatno dobio".

 

U komentaru svoje ankete, KAPA Risrč piše da tri meseca pred evropske izbore iz javnog dijaloga u Grčkoj "skoro u potpunosti odsustvuju evropske teme".

 

U Grčkoj, kao i u drugim zemljama EU, izbori za Evropski parlament su po tematici često slični domaćim, poslaničkim, piše dalje institut, jer "građani o Evropi glasaju pogleda uprtog u svoje zemlje, nagrađuju ili kažnjavaju vladu, opoziciju.., pripremajući naredni sastav domaće političke scene".

 

KAPA Risrč međutim ukazuje da izbori za Evro-parlament ovog puta donose "nešto jedinstveno: Bregzit koji označava poništavanje evropske ideje, dok sve više jača polemika ekstremno desničarskih i antievropskih stranka, pre svega u slabim društvenim slojevima".

 

I jedno i drugo, ocenio je šef tog instituta, Dinos Rucunis, "skriva opasnost da će evroizbori još više destabilizovati EU".

 

A u Grčkoj, piše on u propratnom tekstu rezultata ankete, " 'iz mrtvih se diže' nekadašnji kruti dvopolni sistem (levica-desnica) i fraza 'samostalna (jednopartijska) vlast' ponovo... preuzima prostor političke debate".

 

Politička stvarnost u Grčkoj, piše Rucunis, sadrži dve osnovne, naučno merljive činjenice: stabilizaciju dva politička pola - SIRIZE i "Nove demokratije", i obilje malih političkih formacija - stranaka i pokreta od ukupno oko 7,0 odsto na levici, sa oko 8,0 odsto na desnici i još 6,0 odsto u drugim delovima političkog spektra.

 

Pred izbore Rucunis očekuje da će se mnoge od tih manjih političkih formacija koje zajedno mogu odneti čak 20-25 odsto ukupnog broja glasova, pre svega zbog težnje svojih političkih vođa da uđu u vlast, svrstati uz dve najjače stranke desnice i levice, u skladu sa svojim ideološkim i političkim prioritetima.

 

Međutim, gledajući levicu, eventualno pridržavanje "neostvarenog sna SIRIZE" s kojim je ta stranka koja samu sebe naziva radikalnom levicom osvojila vlast u januaru 2015. godine, ali se, po opštoj oceni, za četiri godine vlasti kompromitovala jer je skoro sasvim odustala od tog "sna", "loš je savet" za manje stranke levice koje bi pred evroizbore prišle SIRIZI - smatra Rucunis.

 

Male stranke su izazov za etablirani politički sistem u Grčkoj jer privlače rastuću masu siromašnijih glasača, manje optimističnih od prosečnih, privlače one koji, pre svega u sopstvenom domaćinstvu, ne vide boljitak od zvanično proglašenog početka izlaska iz duboke višegodišnje finansijske krize grčke države, a okupljaju i "one koji politiku ne vide kao rešenje, već kao deo problema" - piše Rucunis.

 

Te pristalice malih stranka kojih je u ukupnom brojem glasača verovatno i dobra četvrtina, smatraju da su one "rasadnik budućeg političkog sistema" i žele da im pomognu glasajući za njih, zaključuje osnivač Instituta KAPA Risrč.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP