Iako Evropska unija ima zajednička pravila o prodaji oružja trećim zemljama, pojedine članice se prilikom prodaje svog oružja daleko manje ustežu od drugih. Ni u slučaju planiranog embarga na prodaju oružja Saudijskoj Arabiji zemlje EU nisu postupale na isti način. Stručnjaci zato zahtevaju da pravila Unije o izvozu oružja budu mnogo više obavezujuća.

 

Borbeni avioni, tenkovi, ratni brodovi, podmornice - evropska odbrambena industrija godišnje u treće zemlje izveze oružje vredno milijarde evra. Zemlje EU u osnovi imaju jedinstvena pravila o tome kada je izvoz dozvoljen, a kada nije.Pravila se, međutim, od zemlje do zemlje različito tumače, što je pokazao i primer Saudijske Arabije.

 

To važi i za Nemačku i Francusku, koje trenutno sarađuju na nekoliko velikih odbrambenih projekata. Stručnjaci smatraju da su problemi unapred programirani.

 

Od 2008. godine postoji "zajednička direktiva" EU o izvozu naoružanja. U osam tačaka utvrđeni su kriterijumi na osnovu kojih mogu biti uskraćene izvozne dozvole. Reč je na primer o izvozu u konfliktna i ratna područja, o slučajevima kada zemlja kupac krši ljudska prava, ili kada postoji rizik reeksporta u krizna područja.

 

Zemlje Unije u jesen 2018. godine ipak nisu uspele da postignu saglasnost o embargu na prodaju oružja Saudijskoj Arabiji. Ta zemlja je već dugo jedna od zaraćenih strana u Jemenu, a ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija navelo je u oktobru nemačku vladu da suspenduje izvoz naoružanja.

 

Zemlje poput Francuske i Velike Britanije to nisu učinile. Francuski predsednik Emanuel Makron nazvao je zahtev da se prekine izvoz oružja u Saudijsku Arabiju "čistom demagogijom" i ocenio da isporuka oružja "nema nikakve veze sa gospodinom Kašogijem", prenela je agencija AFP.

 

"Zajedničke direktive su vrlo jasne. Imam problem da vidim kako je moguće tumačiti ih tako da se i u ovom trenutku oružje izvozi u Saudijsku Arabiju", ocenio je Marsel Dikov iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP).

 

Elizabet Brau iz londonskog RUSI instituta za odbrambene i bezbednosne studije smatra da u EU u vezi sa tim pitanjem postoje "potpuno različite kulture". "Nemačka je tradicionalno veoma restriktivna kada je reč o izvozu. Francuska to vidi potpuno drugačije. Njena vlada je uvek veoma aktivno podržavala industriju naoružanja u izvoznim poslovima", rekla je Brau.

 

Nemački embargo na prodaju oružja Rijadu izazvao je negodovanje i u Velikoj Britaniji. Nemački list Špigel (Der Spiegel) preneo je deo pisma šefa britanske diplomatije Džeremija Hanta, u kojem je on izrazio "duboku zabrinutost" zbog postupka Nemačke, pošto bi mogao da odloži isporuku aviona jurofajter Tajfun i drugih sistema Saudijskoj Arabiji. To oružje sadrži i nemačke komponente koje su obuhvaćene suspenzijom izvoza.

 

Učešće Britanaca u budućim odbrambenim projektima neizvesno je zbog Bregzita. Preostale zemlje EU, međutim, intenzivno rade na tome da svoje industrije naoružanja ojačaju kroz milijarde vredan odbrambeni fond EU i da ugovore zajedničke velike evropske projekte.

 

Tako Nemačka i Francuska planiraju da zajedno grade borbeni avion nove generacije FCAS i novi tip tenka. Sa još nekoliko zemalja planirana je i proizvodnja evropske bespilotne letelice.

 

Pitanje kontrole izvoza može kod takvih projekata da se ispostavi kao "ogroman problem", upozorava Brau. I Dikov polazi od toga da bi u toj oblasti ubuduće moglo da bude pojačanih tenzija, zbog čega smatra da bi eksportna regulativa EU trebalo da ima "veću obavezujuću snagu".

 

Da li je to moguće postići ostaje pitanje. Zajednički odbrambeni projekti i nesuglasice oko uvođenja sankcija Saudijskoj Arabiji pokazuju da u odbrambenoj industriji nema mnogo mesta za principijelnost.

 

Nemačka i Francuska su, makar i bilateralno, postigle dogovor o tešnjem usaglašavanju i jedinstvenim procedurama. Ali Berlin i Pariz odnedavno nisu više usamljeni u svom projektu borbenog aviona, pošto im se pridružila i Španija.

 

A španski premijer Pedro Sančes upozorio je u oktobru 2018. da bi uvođenje sankcija Saudijskoj Arabiji ugrozilo veliki broj radnih mesta. U raspravi oko isporuke pet ratnih brodova vrednih 1,8 milijardi evra Rijadu. Sančes je rekao da je, uprkos "užasnom ubistvu Kašogija", dužan da "štiti  interese Španije i strateška radna mesta".

 

Izvor: EURACTIV.de

Foto: Airbus