Od ukupne robe koja se uvozi u Evropsku uniju, 6,8% čini falsifikovana i piratska roba, a vrednost takvih proizvoda je 121 milijardu evra, objavili su Zavod za intelektualnu svojinu EU (EUIPO) i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Procena u zajedničkom izveštaju EUIPO i OECD zasniva se na gotovo pola miliona carinskih zaplena lažne robe i podacima brojnih međunarodnih agencija.

 

 

"Falsifikovanje i piraterija predstavljaju veliku opasnost za inovacije i ekonomski rast, kako u EU, tako i na globalnom nivou", ocenio je izvršni direktor EUIPO Kristijan Aršambo.

 

Prema izveštaju objavljenom 18. marta, globalna trgovina falsifikovanim i piratskim proizvodima vredna je 460 milijardi evra. U poređenju sa prehodnim izveštajem, to je porast od 3,3% u svetskim razmerama i 1,8% u Evropi.

 

Od 2013. godine beleži se značajan porast nedozvoljene trgovine falsifikovanom robom.

 

"Porast udela falsifikovane i piratske robe u svetskoj trgovini je duboko uznemiravajuć i predstavlja jasan poziv na koordinisanu akciju, na svim nivoima, kako bi se to u potpunosti obuzdalo", upozorio je Aršambo.

 

Većina kompanija čija je intelektualna svojina na meti krivotvoritelja potiče iz SAD, ali je među deset država u svetu koje su najteže pogođne piraterijom i pet članica EU, i to Franuska, Italija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Španija.

 

Pri vrhu tabele žrtava krađe intelektualnog vlasništva su i firme iz Luksemburga, Finske, Švedske, Danske i Belgije.

 

Sa druge strane, među najvećim proizvođačima falsifikovane robe su Indija, Tajland, Turska, Malezija, Pakistan i Vijetnam. Najveći prestupnik, ipak, ostaje Kina, koja je odgovorna za više od 50% takve nedozvoljene trgovine.

 

Hongkong stoji iza jedne petine svetske trgovine falsifikovanom robom, a ta vrsta trgovine cveta i u Turskoj, koja je na samom pragu EU. U Turskoj je, prema istraživanju EUIPO, posebno razvijeno krivotvorenje proizvoda od kože, prehrambenih proizvoda i kozmetike, namenjenih tržištu EU.

 

Među proizvodima koji se najčešće falsifikuju su obuća, odeća, proizvodi od kože, tehnologija i satovi, ali su česta meta i parfemi, kozmetika, igračke i nakit. Sve su češći pozivi na oprez zbog činjenice da omiljeni predmet krivotvorenja postaju i lekovi, namirnice i medicinska oprema.

 

Krivotvorena roba na odredišna tržišta stiže vrlo različitim putevima.

 

Ranija istraživanja EUIPO pokazala su da krijumčari koriste Hongkong, Ujedinjene Arapske Emirate i Singapur kao glavne svetske centre iz kojih se roba zatim dalje distribuira, uglavnom pomorskim putem.

 

U slučaju proizvoda namenjenih Evropi, glavne tranzitne zemlje su Albanija, Egipat, Maroko i Ukrajina. Za Afriku te su tranzitne stanice na Bliskom Istoku, najviše UAR, Saudijska Arabija i Jemen, dok se za slanje lažne robe u SAD važna stanica Panama, pokazuju istraživanja EUIPO.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Pixabay