Evropska komisija nastavlja da radi na pripremama za "neuređeni razvod" EU i Britanije a opasnost da se to desi sve je veća, ocenjuju zvaničnici EU. Pošto je nejasno šta će odlučiti britanski poslanici, Komisija  pojačava kampanju u javnosti kako bi što bolje pripremila svoje građane za haotični Bregzit.

 

Ako Britanija ne usvoji sporazum o izlasku iz EU, blok će napustiti 12. aprila, ukoliko London ne odluči da učestvuje na evropskim izborima.

 

U tom slučaju, Bitaniji bi bilo omogućeno da traži duže produženje, složili su se pre nedelju dana lideri EU i britanska premijerka Tereza Mej.

 

"Opasnost od izlaska (Britanije iz EU) bez sporazuma sve je veća", upozorili su u svetlu tih okolnosti zvaničnici EU. "Spremni smo za taj scenario", kazao je izvor EU dodajući da su spremne i članice i to "već duže vreme".

 

U međuvremenu su britanski parlamentarci glasali za amandman koji će im omogućiti da preuzmu kontrolu nad  Bregzitom. Posle duge rasprave, predlog je usvojen u kasnim večernjim satima 25. marta sa 329 glasova za i 302 glasa protiv.

 

Time su poslanici naneli udarac vladi Tereze Mej, budući da je premijerka rekla da se protivi amandmanu.

 

Usvojeni amandman omogućava da članovi parlamenta 26. marta na dnevni red stave svoje predloge i glasaju o njima u nastojanju da reše problem Bregzita.

 

To znači i da parlament više nije vezan opcijama koje na glasanje stavlja premijerka.

 

Nerešena pitanja

 

Najspornije pitanje između EU i Britanije je kako izbeći "tvrdu" granicu u Irskoj koja bi mogla nepovoljno da deluje na mir imeđu severnog i južnog dela ostrva.

 

To pitanje je sve vreme tokom pregovora bilo sporno a rešenje u vidu "bekstopa" navelo je britanski parlament da odbaci sporazum o Bregzitu sa EU.

 

EU zvaničnici kažu da se vode "intenzivni razgovori" i da očekuju da Britanija ispuni obećanje i izbegne "tvrdu" granicu sa Irskom.

 

Međutim, nije sasvim jasno kako će vlasti EU proveravati da li je roba koja stiže iz Severne Irske u skladu sa fitosanitarnim zahtevima EU ili carinskim pravilima.

 

London do 18. aprila mora i da izvesti da li će doprineti budžetu EU za 2019. sa oko sedam milijardi evra. Tim novcem se finansiraju EU programi od kojih koristi imaju i britanski istraživači i poljoprivrednici.

 

Zvaničnici EU upozoravaju da bi to bilo značajno za buduće trgovinske pregovore dve strane i da bi moglo da utiče na kredibilitet Britanije kao partnera. S druge strane, britanski zvaničnici nagovestili su da neće platiti u slučaju Bregzita bez sporazuma.

 

Čak i da London odbije da plati, Brisel je upozorio da će i dalje ostati pitanje finansijskog poravnanja jer postoje obaveze koje je Britanija preuzela dok je bila članica EU.

 

Planovi EU za Bregzit gotovo završeni

 

EU je pripreme za Bregzit bez sporazuma počela u decembru 2017. i, nakon svih ocena zakonodavstva, Komisija je spremila 19 zakonodavnih predloga.

 

Do sada je usvojeno 17 inicijativa sa ciljem da se ublaže najrazorniji i najskuplji efekti izlaska bez sporazuma.

 

Komisija je takođe uputila 90 obaveštenja nacionalnim vladama, kompanijama i građanima sa informacijama kako da se bave posledicama izlaska Britanije iz EU.

 

Uz već najavljene mere, Komisija će uspostaviti i kol centar čiji će zaposleni odgovarati na pitanja građana.

 

Takođe je u toku obuka službenika u oblastima politike važnim za zainteresovane strane koje će pogoditi izlazak Britanije iz EU bez sporazuma.

 

Novi granični punktovi

 

Članice EU, uključujući Francusku, Belgiju i Holandiju, unapređuju spremnost za Bregzit bez sporazuma zapošljavanjem carinika koji će raditi sa robom iz Britanije.

 

Pariz zapošljava 700 carinskih službenika, Belgija 400 a Holandija oko 900.

 

Ukupno će u šest članica EU biti otvoreno više od 20 novih graničnih kontrolnih punktova.

 

Iako će biti nekih problema, Komisija veruje da će njima moći da upravlja.

 

Zvaničnici EU upozorili su na "slabe tačke" u planu za suzbijanje posledica Bregzita i kažu da protok robe i ljudi možda neće biti tako "gladak" i lak posle izlaska Britanije bez sporazuma.

 

"Očekujemo duže čekanje" na granici, rekli su izvori EU.

 

Posledice će Britancima biti vidljive odmah - na granicama će biti dodatno proveravani, tražiće im informacije o svrsi putovanja, pitaće ih da li imaju dovoljno novca za boravak.


EU je ponudila bezvizni boravak do 90 dana, sve dok Britanija ne izađe sa predlogom.

 

Britanski građani takođe mogu da očekuju veće račune za telefon jer tekekomunikacioni operatori više neće morati da poštuju propise EU o romingu.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: Beta/AP