Ukrajinske ultranacionalističke grupe s približavanjem predsedničkih izbora postaju sve vidljivije u javnom životu, i tako stavljaju Zapad pred dilemu. Broj ultranacionalista se procenjuje na oko 10.000 i oni su u stanju da u veoma kratkom roku izvedu hiljade ljudi na ulice i pribegnu nasilju.

 

Hiljade ekstremnih desničara je ranije u martu došlo ispred predsedništva zemlje i demonstriralo portiv korupcije. Takođe, ultranacionalisti su se tukli s policijom i pravili probleme na mitinzima predsednika Petra Porošenka, koji se kandidovao za drugi mandat, navodi agencija Asošiejted pres.

 

Ambasadori Grupe sedam najrazvijenijih zemalja su poslali pismo ministarstvu unutrašnjih poslova Ukrajine i izrazili zabrinutost zbog sve samopouzdanijeg nastupanja ekstremne desnice pred izbore zakazane za 31. mart.

 

Protesti oslikavaju sve veću prisutnost ekstremno desnih grupa u Ukrajini i njihovu moć da utiču na politička dešavanja u zemlji, što zbunjuje Zapad. S jedne strane, navodi AP, ultranacionalisti igraju ključnu ulogu u borbi protiv proruskih pobunjenika na istoku zemlje a sada se bune protiv korupcije. S druge, oni sve hrabrije traže promene koje nisu u skladu s tradicionalnim demokratskim idealima.

 

U nizu nasilnih akcija, radikalni desničari su prethodnih godina napadali okupljanja aktivista za ženska i LGBT prava, napadali romska naselja širom Ukrajine, prekinuli predavanje o istoriji Holokausta i sukobljavali se s proruskim veteranima. Ekstremno desničarske grupe imaju i strogu strukturu, nalik vojnoj, a mnogi njihovi članovi imaju borbeno iskustvo iz sukoba na istoku.

 

Iako te grupe nisu, bar za sada, uspele da se ujedine iza jednog predsedničkog kandidata, uticaj im je sve veći a vlada ne čini mnogo da ih zaustavi, piše AP. Andrej Bilecki, lider Nacionalnog korpusa, jedne od najprisutnijih ekstremno desnih grupa, smatra da će nacionalisti "postati kičma civilne zaštite u Ukrajini".

 

Predsedavajući ekspertske grupe Nova Ukrajina Andrej Jermolajev kaže da je vlada u prošlosti ignorisala uspon nacionalističkih grupa i koristila ih za zastrašivanje protivnika, a sada se ekstremna desnica okrenula protiv vlasti.

 

"Dobro organizovani i agresivni nacionalizam u Ukrajini je čedo vlade. Vlada je izgubila kontrolu nad radikalnim nacionalistima. Porošenko je izgubio u toj igri", navodi Jermolajev.

 

Ukrajinske vlasti imaju problema i sa navodima o korupciji, pošto je novinarska istraga povezala bliskog Porošenkovog saradnika i fabriku oružja kojom upravlja s navodnom proneverom u vojnoj industriji. Porošenko je negirao da je učinio išta protivzakonito i naredio je zvaničnu istragu.

 

Ultranacionalističke grupe su, navodi AP, u prvi plan izbile 2014, kada su predvodile ulične demonstracije koje su srušile proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Rusija je odgovorila pripajanjem Krima i podrškom pobunjenicima na istoku Ukrajine. Hiljade nacionalista su se tada uputile na istok, formirajući dobrovoljačke odrede koji su služili kao udarna snaga Ukrajine u pobunjenim regionima.

 

Od tada im je uticaj postojano rastao, zahvaljujući nezadovoljstvu javnosti ekonomskim nedaćama zemlje i sveprisutnom korupcijom. Tinejdžeri, koji čine većinu članstva ekstremno desnih grupa, pratili su uputstva veterana s ratišta, učili borilačke veštine i rukovanje oružjem. Broj ultranacionalista se procenjuje na oko 10.000, i oni su u stanju da u veoma kratkom roku izvedu hiljade ljudi na ulice i pribegnu nasilju.

 

"Oni su prošli organizacioni, vojni i ideološki trening. Oni su veoma motivisani i aktivni", kaže Jermolajev.

 

Ekstremni desničari redovno s bakljama i uz zvuke doboša marširaju centrom Kijeva i viču "Smrt izdajnicima Ukrajine" a tokom jednog koškanja kod spomenika crvenoarmejskom generalu poginulom u Drugom svetskom ratu grupa nacionalista je vikala "Obesite Ruse", piše AP.

 

"Mislim da nijedna politička partija u Ukrajini ne može da okupi toliko ljudi koji će iskreno i redovno dolaziti na proteste i akcije", rekao je Jevhen Karas, vođa nacionalističke grupe C14.

 

Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava su oštro kritikovale ukrajinsku vladu jer nije pronašla i kaznila odgovorne za nasilje i zastrašivanje. Vlada je obećala da će obuzdati ultranacionaliste ali tim povodom nije učinila ništa.

 

Ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov je rekao da će desničarske organizacije biti zaustavljene.

 

"Oni to dobro znaju. I za njih neće biti amnestije", naveo je on.

 

Ukrajinska ekstremna desnica, navodi AP, tvrdi da će nacionalistička ideologija na kraju prevladati ne samo u Ukrajini, već i u Evropi. Takav stav podupire uspon nacionalizma u Evropi, pre svega vlade Mađarske i Poljske ali i sve veći uticaj Alternative za Nemačku.

 

Ekspert za ekstremne desničarske grupe Miroslav Mareš rekao je da je ukrajinska ekstremna desnica ostvarila uspešne kontakte sa srodnim snagama u Evropi, kao i da su mnogi evropski neonacisti prošli obuku i borili se uz bataljon Azov, desničarsku paravojnu formaciju koja zagovara beli suprematizam.

 

AP navodi i da je Australijanac Brenton Tarant, optužen za ubistvo 50 ljudi u dve džamije na Novom Zelandu, u svom manifestu pomenuo posetu Ukrajini. Prema nekim izveštajima, Tarant je održavao kontakte s bataljonom Azov.

 

Analitičar Jermolajev ocenjuje da nasilna slika koju šalju ukrajinski nacionalisti može poslužiti kao argument onima u EU koji nisu najvoljniji da Ukrajini odobre napredak na putu ka članstvu.

 

"Kako možete integrisati zemlju koju proždire ne samo korupcija već i nacionalizam?", upitao je on.

 

Izvor: Beta/AP

Foto: Beta/AP