Policija na severu Grčke prešla je na novu taktiku u borbi protiv krijumčara ljudi na sve popularnijoj ruti preko kopnene granice sa Turskom -  saobraćajci zaustavljaju vozače za koje se sumnja da rade za kriminalce i kažnjavaju ih zbog saobraćajnih prekršaja pre nego što stignu da pokupe svoj "tovar". Prevoz iz Turske do Soluna migrantima se naplaćuje do dve hiljade evra po osobi.

 

Vozači ne mogu da budu kažnjeni zbog krijumčarenja ljudi ako u vozilu nema migranata. Međutim, mogu da dobiju zatvorsku kaznu od nekoliko meseci i novčanu kaznu zato što su vozili bez dozvole a automobile mogu da im zaplene, piše agencija AP.

 

Ta strategija je mnogo manje opasna od policijske kontrole na granici i potere policijskim vozilima za starim automobilima prepunim ljudi koji su upavo ušli u Grčku.

 

Krijumčari ponekad koriste tinejdžere sa minimalnim vozačkim iskustvom da prevoze migrante od granice do neke destinacije pa je opasnost od gubitka ljudskih života u slučaju panike ili sudara tokom policijske potere velika.

 

U oktobru se automobil kojim su krijumčareni migranti sudario sa kamionom i zapalilo u blizini Kavale, na severoistoku Grčke. Život je izgubilo 11 ljudi stešnjenih u kolima.

 

Na severoistoku Grčke u nesrećama sa vozilima kojima su upravljali krijumčari u 2018. je poginulo 30 migranata, uključujući 11 blizu Kavale, a povređeno je 95, pokazuju podaci policije.

 

"U teškim nesrećama u kojima su izbeglice i migranti žrtve, većina vozača koji su preživeli i koji su migranti iz azijskih zemalja nije imala vozačku dozvolu", rekao je šef policije za granicu između grčkog regiona Trakije i istočnog dela Severne Makedonije Nikolaos Meneksidis. "Vozila su u lošem stanju, mnoga sa izlizanim gumama, jer kriminalci nastoje da prođu što jevtinije", dodao je on.

 

Bande krijumčara naplaćuju 1.500-2.000 evra po osobi za prevoz iz Turske preko kopnene granice do Soluna,  drugog po veličini grada u Grčkoj.

 

Policija je jesenas počela da se fokusira na vozila bez putnika kao jedan od načina za odvraćanje krijumčara ljudi. Od tada do februara je na putu ka Trakiji zbog saobraćajnih prekršaja uhašeno 125 ljudi za koje se sumnja da su povezani sa krijumčarenjem. Oni su bili regrutovani među migrantima koji već žive u Grčkoj i nijedan nije imao vozačku dozvolu.

 

"Želimo da pošaljemo krijumčarima poruku da neće proći pored nas, ili barem ne tako lako", rekao je Meneksidis.

 

Glavni autoputevi duž 200 kilometara duge granice Grčke sa Turskom već su dobro "pokriveni" policijom pa su kontrole saobraćaja proširene i na druge puteve u zemlji kako bi se zaustavili vozači koji idu do granice po migrante. Krijumčari s jedne strane idu na manje puteve kako bi izbegli da ih otkriju ali je, s druge strane, policiji lakše da ih uoči na putevima na kojima nema saobraćajnih gužvi.

 

I dalje je najkorišćenija relativno kratka ruta preko mora, od turske obale do grčkih ostrva u Egejskom moru, ali raste broj ljudi koji biraju prelazak kopnene granice. Oni su 2018. činili 36% svih koji su prešli granicu prema 18% u 2017.

 

Kopnena ruta je sve popularnija nakon što su 2016. EU i Turska postigle sporazum po kome se ljudi koji ilegalno stignu do grčkih ostrva zadržavaju u kampovima i sprečavaju da pređu do kopnene Grčke ili će se suočiti sa deportacijom. Ruta morem nosi i opasnost od davljenja - u 2018. se 187 ljudi udavilo pokušavajući da pređe istočni Mediteran.

 

Sporazum EU-Turska primenjuje se samo na ostrva, gde su prihvatni centri prepuni a uslovi života, kako upozoravaju grupe za zaštitu ljudski prava, loši. Taj sporazum je u velikoj meri zaslužan za zauzdavanje ogromnog priliva izbeglica i migranata u Evropu, poput onog iz 2015, kada su od više od milion ljudi koji su stigli četiri petine prešle morem od Turske do Grčke.

 

Prema podacima UNHCR, oko 50.000 , od 141.500 migranata koji su 2018. stigli u Evropu, ušlo je preko Grčke, od toga 32.500 morem a 18.000 kopnom. U 2017. je 29.718 došlo u Grčku morem a 6.582 kopnom. Većina nema nameru da ostane u Grčkoj već planira da plati krijumčarima da ih preko Balkana odvedu do Nemačke ili neke druge prosperitetne zemlje EU.

 

Meneksidis je istakao da je zaustavljanje vozača za koje se sumnja da rade za krijumčare već pomoglo da se smanji priliv ljudi ali i da se smanji broj migranata žrtava u saobraćaju.

 

"Taj veliki priliv je zaustavljen", kazao je on i dodao: "Prošle godine smo imali nesreće kojih ove godine nije bilo, tako da možemo da kažemo da su tome doprinele i kontrole na putevima".

 

Izvor: AP

Foto: Beta/AP