Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž uhapšen je 11. aprila u Ambasadi Ekvadora u Velikoj Britaniji, saopštila je londonska policija koja je navela i da je u ambasadu ušla na poziv ambasadora, pošto je vlada Ekvadora ukinula Asanžu azil. Reakcije na Asanžovo hapšenje su podeljene.

 

Policija je navela da je uhapsila Asanža na osnovu naloga londonskog suda od 29. juna 2012. izdatog zbog njegovog nepojavljivanja pred sudom.

 

U saopštenju policije se dodaje da je Asanž odveden u pritvor i da će se pojaviti pred sudom "što je pre moguće".

 

Londonska policija navodi da je imala dužnost da izvrši sudski nalog i da je u ekvadorsku ambasadu ušla na poziv ambasadora, pošto je vlada Ekvadora ukinula azil Asanžu.

 

Da je poziv policiji uputio ambasador Ekvadora, potvrdio je i Vikiliks na Tviteru.

 

Predsednik Ekvadora Lenjin Moreno izjavio je da je vlada te zemlje ukinula azilantski status Asanžu "zbog kršenja međunarodnih konvencija i dnevnih protokola", prenosi Asošiejted pres.

 

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Džeremi Hant zahvalio je vladi Ekvadora na saradnji u hapšenju Asanža.

 

Asanž se sklonio u ekvadorsku ambasadu u Londonu pre sedam godina kako bi izbegao da bude izručen Švedskoj zbog optužbe za seksualni napad, koja je u međuvremenu odbačena.

 

On je ostao u ambasadi, strahujući da bi mogao da bude izručen SAD, koje ga traže zbog objavljivanja hiljada poverljivih diplomatskih i vojnih depeša putem Vikiliksa.

 

Prve reakcije

 

Organizacija Vikiliks je optužila moćne aktere, uključujući američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), za sofisticirane aktivnosti na dehumanizaciji njenog osnivača Džulijana Asanža koji je uhapšen u Ambasadi Ekvadora u Londonu.

 

"Ovaj čovek (Asanž) je sin, otac, brat. Dobitnik je desetina novinarskih nagrada. Od 2010. je svake godine nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Moćni akteri, uključujući CIA, učestvovali su u sofisticiranom pokušaju njegove dehumanizacije, delegitimizacije i hapšenja", naveo je Vikiliks na Tviteru.

 

Istovremeno je Šveđanka koja je optužila Asanža da je silovao tokom posete Stokholmu 2010. pozdravila njegovo hapšenje.

 

Elizabet Masi Fric, advokatica neimenovane žene, rekla je da je hapšenje bilo "šok za njenu klijentkinju" i da je to ono "što čekaju i čemu se nadaju od 2012. godine".

 

Ona je u poruci agenciji AP napisala da će "sve uraditi" da se švedski slučaj ponovo otvori "kako bi Asanž bio isporučen Švedskoj i procesuiran za silovanje".

 

Švedski sud je 2017. odbacio optužbu za silovanje s obrazloženjem da ne postoji način da se Asanž u doglednoj budućnosti nađe pred sudom jer je pod zaštitom u ambasadi.

 

Portparol američkog ministarstva pravde Mark Rajmondi naveo je u saopštenju: "Upoznati smo sa izveštajem da su Asanža britanske vlasti odvele u pritvor".

 

Istoremeno je funkcionerka nemačke opozicione Levice Sevim Dagdelen rekla da Evropa ne sme da dopusti da se osnivač Vikiliksa izruči SAD.

 

Ona je u saopštenju navela da je oduzimanje političkog azila i hapšenje Asanža od strane britanske policije "skandal, kršenje međunarodnog prava i istovremeno ozbiljan udarac nezavisnom novinarstvu", preneo je AP.

 

Dagdelen je rekla i da je sada "dužnost" nemačke vlade da spreči Britaniju da isporuči Asanža SAD "gde se suočava sa doživotnim zatvorom, možda i smrtnom kaznom, zbog razotkrivanja američkih ratnih zločina".

 

Reagovala je i Moskva i portparol ruskog predsednika Vladimira Putina rekao je da Rusija želi da se Asanžova prava posle hapšenja poštuju. Ubrzo nakon hapšenja, Dmitrij Peskov je rekao novinarima da ne može da komentariše ceo slučaj i dodao: "Naravno, nadamo se da će sa njegova prava biti poštovana".

 

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP