Više od 10.000 mladih Jevreja iz Izraela i drugih zemalja sveta zajedno sa poljskim vršnjacima i grupom preživelih logoraša prošli su logorom Aušvic u Maršu živih "stazom smrti" dugom tri kilometra da odaju poštu žrtvama Holokausta na Jom Ha-Šoa, izraelski dan dan sećanja na Holokaust i njegove žrtve. Marš od 1988. godine organizuje Izrael u saradnji sa Poljskom kao lekciju istorije za mlade Jevreje.



"Mi preuzimamo odgovornost za budućnost. Jer u pamćenju se ne radi samo o tome da pamtimo, sećanje je važno, sećanja svedoka na to što se ovde desilo. Ali bez svesti o tome kakvo značenje to ima za nas, neće biti boljeg sveta", kazao je zamenik direktora tog muzeja Andžej Kacožik nakon što su mladi Jevreji i Poljaci 2. maja obišli Muzej bivšeg nemačkog koncentracionog logora Aušvic Birkenau.

 

Mladi iz obe zemlje sa plavo belim zastava Izraela, sa odećom ukrašenom detaljima u izraelskim nacionalnim bojama prošli su u nemom maršu od glavne kapije logora sa ciničnim napisom "Rad oslobađa" do ruševina gasnih komora i Spomenika žrtvama Holokausta i logora Aušvic, gde je otpevana i jevrejska molitva za mrtve, Kadiš.

 

"Za holokaust ima da zahvalimo nemačkom narodu. Da Nemci nisu glasali za Hitlera, ne bi bilo nacista, ne bi bilo nikakvog Holokausta. Ne bi bilo logora smrti koje su Nemci podigli na teritoriji Poljske", kazao je pred ovogodišnji Marš živih jedan od Jevreja koji su preživeli pakao Aušvica, Edvard Mozberg.

 

Kao logoraš koji je preživeo Holokaust, a u Aušvic je dospeo kao 13-godišnji dečak, Mozberg je rekao da je za njega najvažnije da razgovara sa mladima koji dolaze u Marš živih i pomaže im da upoznaju istoriju, kako se nešto takvo više nikada ne bi desilo.

 

Ove godine Maršom živih posebna pošta odata je mađarskim Jevrejima, na 75. godišnjicu početaka transporta Jevreja iz Mađarske, kojih je u Aušvic prevezeno za nekoliko meseci 1944. godine 430.000 hiljada.

 

Među žrtvama Aušvica bilo je i Roma i Sinti, sovjetskih vojnih zarobljenika, Poljaka i pripadnika drugih naroda Evrope, među kojima ioko 10.000 Jevreja iz bivše Jugoslavije.

 

U logoru su nemački nacisti u gasnim komorama i neljudskim uslovima koji su vladali pobili više od 1,1 milion ljudi, od čega su prema podacima Muzeja u Aušvicu milion žrtava bili Jevreji iz raznih krajeva Evrope.

 

Marš živih organizuje Izrael u saradnji sa poljskim vlastima na Jom Ha-Šoa od 1988. godine kao susret jevrejskih đaka iz Izraela ali i drugih zemalja sveta sa preživelim logorašima.

 

Do sada je u nemim povorkama pored baraka, Zida smrti, bodljikave žice i ruina gasnih komora u logoru Aušvic Birkenau prošlo gotovo 300.000 mladih, koje obično predvode i izraelski i poljski zvaničnici.

 

Tako su Marš živih 2018. godine u Aušvicu predvodili Predsednici Poljske i Izraela Andžej Duda i Reuven Rivlin.

 

Rivlin je uveče 1. maja ove godine u Memorijalnom centru holokausta Jad Vašem u Jerusalimu, u govoru prenošenom preko televizije, upozorio na rastući antisemitizam u Evropi, rekavši da "ponovo diže glavu, podstaknut talasima imigracija, ekonomskih kriza i razočarenja u politički establišment".

 

U uvijenoj kritici na račun desničarskog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, Rivlin je apelovao na vladu da razmisli o nezi savezništva sa nacionalističkim partijama u Evropi. "Političke snage u kojima je antisemitizam i rasizam deo njihovog rečnika, njihovog nasleđa ili njihove ideologije ne mogu nikada biti naši saveznici", rekao je Rivlin.

 

Logor Aušvic-Birkenau oslobodila je 27. januara 1945. godine sovjetska Crvena armija, a 1947. godine ceo kompleks logora kao najveće stratište Jevreja u Evropi pretvoren je u državni muzej koji svake godine poseti preko milion ljudi sa raznih strana sveta.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP