U prvom krugu trke za predsednika Litvanije 12. maja učestvovaće devet kandidata, uključujući poznatog ekonomistu, bivšu ministarku finansija i sadašnjeg premijera. Svima su tokom izborne kampanje u fokusu bili ekonomski rast, nejednakost u prihodima i siromaštvo.

 

Sadašnja predsednica Dalija Gribauskajte mora da se povuče nakon dva petogodišnja mandata, koliko joj Ustav omogućava.

 

Gribauskajte je zahvaljujući antiruskim pogledima, oblačenju sa stilom i crnom pojasu u karateu dobila nadimak "Čelična dama", kako su zvali i Margaret Tačer kada je bila premijerka Britanije, piše agencija AP.

 

Kampanja je bila usredsređena na domaća pitanja kao što su ekonomija, korupcija i socijalna zaštita, iako su spoljna politika i odbrana dva glavna pitanja u predsednikovoj nadležnosti.

 

Istraživanja pokazuju da realne šanse imaju samo premijer Saulius Skvernelis, nezavisni ekonomista Gitan Naused i bivša ministarka finansija Ingrida Simonite.

 

Vodeći kandidat desnog centra Simonite popularana je među bogatim, obrazovanim, urbanim glasačima dok populističke poruke iz kapmpanje Skvernelisa imaju bolji prijem u siromašnijim, ruralnim sredinama.

 

Naused "igra" na "keč-ol" (catch-all) opciju i podele između bogatih i siromašnih u bivšoj sovjetskoj republici sa 2,8 miliona stanovnika suočenoj sa velikim padom populacije.

 

"Građani su gladni socijalne pravde i traže kandidata koji može da premosti postojeću socijalnu polarzaciju", rekao je za AFP analitičar sa Instituta za političke analize u Viljnusu Donatas Puslis.

 

Svi kandidati snažno podržavaju članstvo u EU i NATO kao "bedem za odvraćanje susedne Rusije".

 

Viljnus je bio jedan od najoštrijih kritičara vojne intervencije Rusije u Ukrajini 2014. i, za razliku od drugih članica sa istoka EU, izbegava veće konfrotacije sa Briselom, piše EURACTIV.com.

 

Jaz između bogatih i siromašnih

 

Izuzetan rast prosečne zarade poslednjih godina od oko 10% podigao je prosečnu bruto platu u Litvaniji na 970 evra. Međutim, siromaštvo i nejednakost u zemlji su među najvećim u EU, ponajviše zbog slabosti progresivnog oporezivanja.

 

Brisel je tražio od Viljnusa da iskoristi snažan ekonomski rast od preko 3% da proširi poresku osnovicu i više troši na socijalnu politiku.

 

Simonite upozorava na sve veću nejednakost i podelu između sela i grada i namerava da je, ako bude izbarana, smanji podsticanjem ekonomskog rasta.

 

"Ne možemo da izolujemo Viljnus od ostatka Litvanije", rekla je Simonite na završnom skupu.

 

Socijalno najliberalnia među kandidatima, ona je takođe kritikovala populiste što "sugerišu brza i jednostavna ali obmanjujuća rešenja".

 

"Sviđa mi se kako govori. Ne očekujem velike promene ali verujem da ćemo ostati fokusirani na Zapadnu Evropu", rekla je o Simonite za AFP Erika Balciukone (30) koja živi u Viljusu i radi u IT industriji.

 

Izdašna potrošnja

 

Skvernelis (48), bivši šef policije a sada premijer, cilja na glasove Litvanaca koji žive u siromašnijim, seoskim sredinama.

 

On se zalaže za borbu protiv korupcije i dalju izdašnu potrošnju "kako bi se smanjila socijalna isključenost i podstakle porodice".

 

"Tokom njegovog mandata penzija mi je povećana za 100 evra", rekla je za AFP Valentina Isacenko (76).

 

Prosečna penzija u Litvaniji je 360 evra.

 

Država blagostanja

 

Naused (54), poznat po finansijskim sposobnostima, zalaže se za "državu blagostanja" i bolji socijalni dijalog.

 

Bivši bankarski savetnik na izbore izlazi kao nezavisni kandidat i ima podršku birača koji žele nepartijskog predsednika.

 

On kaže da njegova nezavisnost ukazuje da može da "uravnoteži različite interese" u cilju konsensusa.

 

Analitičar sa Univerziteta u Viljnusu Nauseda je opisao kao "umerenog po gotovo svim pitanjima u toj meri da se nameće sumnja u šta on zaista veruje".

 

Profesor iz Viljnusa Ricardas Makuska kaže pred izbore da Naused "poziva različite socijalne grupe da traže zajedničku poziciju, prestanu da se raspravljaju... a to je potrebno".

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AFP