Oko 400 miliona ljudi iz 28 članica EU od 23. do 26. maja biraće svoje predstavnike u Evropskom parlamentu za narednih pet godina. Nova istraživanja javnog mnenja pokazaju da birače pred ove izbore najviše brinu ekonomija, nezaposlenost, imigracija, ekologija, ali i terorizam, unapređenje ljudskih prava, demokratija, socijalna zaštita.

 

Glasanje na evropskim izborima počinje 23. maja u Holandiji i Britaniji, u Irskoj se glasa 24. maja, u Češkoj 24. i 25. maja, u Letoniji, Malti i Slovačkoj 25. maja a u preostaloj 21 članici 26. maja.

 

Ukupno se bira 751 evroposlanik, s obzirom da Britanija nije napustila EU.

 

Da je Velika Britanija izašla iz EU krajem marta, kako je prvobitno planirano, u Parlamentu bi sedelo 705 poslanika.

 

Broj evroposlanika svake članice utvrđen je na osnovu veličine njene populacije pa tako Kipar, Luksemburg i Malta i Estonija imaju po šest predstavnika u EP a najmnogoljudnija Nemačka 96.

 

Pravo glasa u većini članica imaju oni sa 18 i više godina, osim u Grčkoj (17), i Malti i Austriji (16).

 

Međutim, kandidati na evropskim izborima u 15 članica moraju da imaju 18 godina, u deset zemalja 21, u Rumuniji 23 a u Italiji i Grčkoj 25 godina.

 

Kada je reč o izlaznosti, ona od izbora do izbora opada, uprkos kampanjama sa ciljem da podstaknu Evropljane da izađu na birališta.

 

Na izborima 2014. izlaznost je bila 42,6% nakon 43% 2009. i maksimalnih 62% na prvim direktnim zborima 1979. godine.

 

Poslednje procene ukazuju da će Evropska narodna partija (EPP) ostati najveća grupa u EP sa 180 mesta u odnosu na 217 sada.

 

Opašće i snaga levog centra okupljenog u grupi socijalista i demokrata (SD), sa 186 na 149 mesta u EP.

 

Liberalni savez ALDE bi, prema procenama, trebalo da ima 76 evroposlanika, osam više nego sada, a Zeleni 57 ili pet više.

 

Kako prenosi agencija AP, liberali su sada spremni da formiraju novu grupu sa Republikom u pokretu francuskog predsednika Emanuela Makrona.

 

Na strani krajnje desnice i nacionalista, predviđa se da će grupa Evropa nacija i slobode, u kojoj su partije poput italijanske Lige, britanske Stranke za nezavisnost (UKIP) i francuskog Nacionalnog okupljanja, dobiti 62 mesta u novom EP prema 37 sada.

 

Inače, uslov za formiranje grupe u EP je 25 evroposlanika iz najmanje četvrtine članica EU.

 

Preliminarni rezultati znaće se u kasnim večernjim satima u nedelju a novoizabrani evroposlanici će već u ponedeljak početi razgovore o formiranju parlamentarnih grupa.

 

Mandat sadašnjeg EP završava se 1. jula a novi evroposlanici zauzeće svoja mesta u Strazburu 2. jula i na prvoj plenarnoj sednici izabrati predsednika, 14 potpredsednika i još pet drugih visokih zvaničnika, i takođe odlučiti o broju i sastavu parlamentarnih odbora.

 

Lideri EU okupiće se 28. maja da biraju kandidate za najviše pozicije u EU koje treba da potvrdi EP. Predloženi  komesari će u periodu između jula i oktobra obrazlagati u EP svoje politike.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP