Francuska i Nemačka izrazile su suprotne stavove oko toga ko treba da nasledi Žan-Kloda Junkera na čelu Evropske komisije (EK), posle izbora za Evropski parlament koji su promenili političku mapu Evrope.

 

Pred početak vanrednog, neformalnog samita EU u Briselu, predsednik Francuske Emanuel Makron praktično je 28. maja isključio mogućnost da nemački konzervativni političar Manfred Veber zameni Junkera na čelu EK.

 

Junkerov mandat ističe 31. oktobra, a tema samita lidera zemalja EU u Briselu bio je i izbor njegovog naslednika i čelnika drugih najvažnijih institucija EU.

 

Makron je novinarima rekao da bi njegov izbor za predsednika bio neko ko ima "iskustvo ili u svojoj zemlji ili u Evropi koje mu omogućava da ima kredibilitet".

 

Ta izjava kao da je bila uperena protiv Vebera (46), koji nikada nije bio u vladi ili u instituciji kao što je EK. On je od 2014. godine predvodio poslaničku grupu Evropske narodne partije (EPP), najveću grupu u Evropskom parlamentu, prenela je agencija AP.

 

Makron je kazao i da bi evropska komesarka za pitanja konkurencije, Dankinja Margrete Vestager bila prikladna zamena za Junkera, kao i Francuz Mišel Barnije, glavni pregovarač EU za Bregzit. Vestager je vodeća kandidatkinja političke grupe liberala (ALDE).

 

Makron je od početka bio protiv Vebera, bavarskog hrišćanskog socijaliste, mada je Veber odmah posle izbora za EP ponudio "stabilnost" kroz savez moćne većine EPP, socijalista, liberala i zelenih.

 

S druge strane, nemačka kancelarka Angela Merkel nastavlja da podržava Vebera.

 

"Kao članica EPP-a, ja ću naravno nastaviti da radim na podršci Manfredu Veberu", kazala je Merkel.

 

"Podržavamo našeg kandidata Manfreda Vebera, a drugi podržavaju svoje", rekla je kancelarka.

 

I EPP i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) osvojili su na izborima za EP manje mandata nego na izborima 2014. godine, pošto su se birači, zabrinuti zbog klimatskih promena, migracija i bezbednosti, u većoj meri okrenuli zelenima, liberalima ili krajnje desnim partijama.

 

Rezultat toga je da trenutno nije jasno kakva većina će biti formirana u Evropskom parlamentu kada se novoizabrani poslanici okupe u julu.

 

Pobednici - grupacije liberala, u kojima je i stranka francuskog predsednika Emanuela Makrona, i zelenih koje su u svojim zemljama i EP postigle vidne uspehe sad zahtevaju da se njihova moć uvaži i kroz političko-ideološke programe i saveze.

 

To su programi i koalicije za otklanjanju posledica klimatskih promena, trajno rešavanje imigrantske krize, uključivanje svih slojeva društva u ekonomski i socijalni boljitak, uz "poštene poreze" i postojan razvitak.

 

Kandidat socijalista (socijal-demokrata) za novog predsednika Evropske komisije Frans Timermans je već ponudio savez liberalima i zelenima, ali ne i Evropskoj narodnoj partiji.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP