U Španiji je posle četiri meseca saslušanja počelo istorijsko suđenje grupi bivših katalonskih funkcionera i aktivista za pokušaj secesije 2017. godine. Nekadašnjim članovima katalonske vlade, bivšem predsedniku regionalnog parlamenta ili liderima nezavisnih katalonskih udruženja stavlja se na teret da su 1. oktobra 2017. organizovali referendum o samoopredeljenju i secesiji, iako je to zakonom zabranjeno.

 

Vrhovni sud, najviši sud u Španiji, u postupku će saslušati na stotine svedoka, uključujući bivšeg premijera Marijana Rahoja, a politički delikatna presuda očekuje se najesen i protiv nje neće biti moguća žalba, prenela je agencija AFP.

 

Optuženi, od kojih je devetoro već više od godinu dana u zatvoru, već su planirali da ulože žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.

 

Bivši potpredsednik Katalonije Oriol Žunkueras koji je u zatvoru od novembra 2017. godine, glavni je optuženik u odsustvu bivšeg regionalnog predsednika Karlesa Pućdemona koji je 2017. pobegao u Belgiju. Junkerasu preti 25 godina zatvora.

 

"Glasanje (...) i odbrana Republike ne mogu biti krivično delo", rekao je Junkeras 12. juna pre početka suđenja. "Najbolje za sve, za Kataloniju, za Španiju, za Evropu, jeste da se to pitanje vrati na političko polje", dodao je on, pozivajući na "dijalog" o rešavanju katalonske krize.

 

"Da li verujete da će Katalonci prestati da se bore za svoje pravo na samoopredeljenje zbog odluke suda? Ubeđen sam da neće", rekao je drugi optuženi, Žordi Kuišart, predsednik udruženja Omnium kultural koje se zalaže za samostalnost Katalonije.

 

"Uradićemo to ponovo", rekao je katalonski predsednik Kuim Tora novinarima o pokušaju secesije.

 

U Barseloni je nekoliko hiljada separatista 12. juna uveče izrazilo solidarnost sa uhapšenima koje nazivaju "političkim zatvorenicima".

 

Na za španske vlasti nelegalnom referendumu, 1. oktobra 2017, velika većina izašlih građana izjasnila se za nezavisnost Katalonije. Katalonski parlament je, uprkos protivljenju Madrida, krajem oktobra proglasio nezavisnost.

 

Tadašnji španski premijer Marijano Rahoj je samo dan kasnije aktivirao član 155 Ustava kojim je uveo prinudnu upravu, raspustio regionalni parlament i raspisao izbore u Kataloniji za 21. decembar. Na tim izborima su, međutim, ponovo većinu glasova dobile stranke sklone nezavisnosti Katalonije.

 

Tužilaštvo nije oklevalo da događaje iz 2017. godine opiše kao "državni udar", dok su pravnici, sa druge strane, podeljeni po tom pitanju.

 

Obrana je odbacila optužbu za pobunu, rekavši da je nasilje na dan referenduma gotovo isključivo došlo od policije. Za advokate separatista, oni su u najgorem slučaju krivi za neposlušnost, što je sitno krivično delo.

 

Dijametralno suprotni stavovi obe strane odslikavaju jednako polarizovanu raspravu izvan Vrhovnog suda.

 

Više od godinu i po dana nakon pokušaja secesije, Katalonijom još vladaju separatisti i ona je duboko podeljena, dok katalonsko pitanje ostaje u središtu nacionalne političke debate Španije.

 

Socijalista Pedro Sančes, šef španske vlade koji je započeo pregovore sa strankama da bi se vratio na vlast, teži da se oslobodi podrške katalonskih separatista.

 

Oni su mu od početka suđenja učinili život nemogućim, što je ubrzalo i sazivanje parlamentarnih izbora u aprilu, kada nije uspeo da dobije podršku parlamenta za  državni budžet.

 

Za političkog analitičara Žosepa Ramonedu "prilično je hipotetično da španske i katalonske vlade mogu da započnu dijalog" jer separatisti ustrajno pozivaju na referendum o samoopredeljenju, za koji Madrid ne želi da čuje.

 

I "kakva god kazna bila, pokret za nezavisnost će je protumačiti kao uporište za ponovni pokušaj mobilizacije", rekao je Oriol Bartomeus, profesor političkih nauka na Autonomnom univerzitetu u Barseloni.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP