Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Turska neće odustati od eksploatacije gasa iz podmorja oko Kipra, iako su lideri sedam južnih članica Evropske unije upozorili Ankaru da to ne čini. "Nastavljamo i nastavićemo da tražimo u tim područjima koja su naša", rekao je Erdogan u televizijskom obraćanju u Istanbulu.

 

Sedam zemalja južne Evrope je sa samita na Malti uputilo poziv Turskoj da prekine "nezakonite aktivnosti", aludirajući na nameru Ankare da eksploatiše gas u vodama koje su deo ekskluzivne ekonomske zone oko Kipra.

 

"Duboko žalimo što Turska nije odgovorila na ponovoljene pozive EU, koja osuđuje nezakonite aktivnosti Turske" u toj zoni, naveli su lideri sedam članica EU u zajedničkoj deklaraciji izdatoj na kraju samita održanog 14. juna u Valeti.

 

Lideri su dodali da će, ukoliko Turska ne prekine te aktivnosti, zatražiti od Brisela da preduzme odgovarajuće mere u znak solidarnosti sa Kiprom. Samit Med7 okupio je u Valeti lidere Malte, Italije, Francuske, Kipra, Grčke, Španije i Portugala.

 

"EU neće pokazati nikakvu slabost" po tom pitanju, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron na kraju samita, prenela je agencija Frans pres.

 

Tursko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 15. juna da je deklaracija iz Valete pristrasna i suprotna međunarodnom pravu.

 

Prema oceni Ankare, deklaracija pokazuje da EU ne može biti "neutralan i pouzdan akter" za rešavanje problema podeljenog Kipra.

 

U saopštenju se EU poziva da prizna jednaka prava kiparskih Turaka nad resursima ostrva i ističe da je Turska, koja je na zapadnu obalu Kipra uputila brod za eksploataciju nafte i gasa Fatih, odlučna da zaštiti ta prava.

 

Kiparska vlada se nije zvanično oglasila, ali je izdala međunarodne naloge za hapšenje posade broda Fatih i predstavnika stranih kompanija koje učestvuju u eksploataciji.

 

Erdogan je u televizijskom obraćanju 16. juna upozorio da će "loše proći" svako ko pokuša da sprovede naloge za hapšenje.

 

Turski lider se posebno okomio na francuskog predsednika Makrona. "Kakvog posla Francuska ima ovde? Turska je jedna od sila koje su garanti na Kipru. Grčka i Britanija s takođe garanti. Šta ste vi?", zapitao se Eogan.

 

"Jel ovakve izjave dajete u ime (naftne kompanije) Total", rekao je Erdogan.

 

U istraživanje naftnih i gasnih nalazišta oko Kipra uključeni su naftni giganti Total iz Francuske, ENI iz Italije i američka korporacija Ekson mobajl.

 

EU je početkom maja uputila upozorenje Turske posle najave Ankare da do septembra planira da otvori probne bušotine gasa u ekskluzivoj ekonomskoj zoni oko obala Kipra.

 

"Turska krši međunarodne zakone, ulazeći u tu zonu. Zadovoljan sam jakom porukom solidarnosti naših partnera upućenoj Turskoj", izjavio je tada kiparski predsednik Nikos Anastasijades.

 

Kipar želi da postane važan energetski snabdevač u istočnom delu Sredozemlja i da izgradi kopneni terminal za eksploataciju i transfer gasa prema Evropi i Aziji do 2022. godine.

 

Kiparske rezerve gasa jedno su od spornih pitanja u pregovorima o ponovnom ujedinjenju ostrva.

 

Turska je 1974. godine, posle pokušaja državnog udara koji su na Kipru izvele pristalice ujedinjenja sa Grčkom, poslala vojsku na severni, Turcima naseljen deo ostrva, gde je osnovana Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje samo Ankara.

 

Istovremeno, Turska se protivi da Republika Kipar kojom upravljaju Grci, istražuje i eksploatiše gas.

 

Turska smatra da je taj deo Sredozemnog mora deo njene kontinentalne ploče i izdala je 2009. i 2012. godine Turkiš petroleumu dozvole za eksploataciju gasa.

 

Izvor: EURACTIV.rs/Beta

Foto: Beta/AP