Lideri EU u teškim pregovorima koji su trajali do posle ponoći 21. juna nisu uspeli da se dogovore o tome ko će na funkciji predsednika Evropske komisije naslediti Žan-Kloda Junkera. Izbor novog predsednika Evropske komisije postao je zamršen pošto su dve ključne političke grupe, socijalisti i liberali, stavile do znanja da ne podržavaju kandidata konzervativne Evropske narodne partije (EPP) Manfreda Vebera, iako je on dobio podršku nemačke kancelarke Angele Merkel.

 

"Ponovo ćemo se sastati 30. juna", rekao je novinarima u noći između 20. i 21. juna predsednik Evropskog saveta Donald Tusk posle višečasovnih razgovora lidera EU, dodajući: "Nijedan kandidat nije dobio većinu".

 

Iako je Manfred Veber bio špicenkandidat EPP, koja pojedinačno ima najviše mandata, posle izbornog uspeha socijalista, liberala-centrista i zelenih ojačali su i izgledi kandidata političkih grupa socijalista i demokrata Fransa Timermansa i centrista Margret Vestager.

 

Šanse da budu izabrani na čelo EK imaju, međutim, i dalje i druge evropski političari.

 

Popred izbora novog šefa komisije, lideri EU treba da postignu kompromis i o kandidatima za predsednike Evropskog saveta, Evropske centralne banke, Evropskog parlamenta i za budućeg Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost.

 

Tusk je novinarima rekao da će lideri ta pitanja ponovo razmotriti u nedelju, 30. juna na radnom ručku.

 

"U Evropskom savetu je vođena sveobuvatna diskusija o nominacijama, uzimajući u obzir moje konsultacije i izjave date u Evropskom parlamentu. Nijedan kandidat nije dobio većinu", rekao je Tusk.

 

On je dodao da se Evropski savet saglasio da je potreban paket koji će odraziti svu raznolikost EU.

 

"Drago mi je što vidim da nisam lako zamenjiv", našalio se pred novinarima odlazeći predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji je dodao da neće biti lakše postići sporazum 30. juna, ali da se to "mora obaviti".

 

Prva sednica novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je u Strazburu za 2. juli.

 

Evropska 28-orka pokušava da u paketu postigne sporazum o novim funkcijama na temelju rezultata majskih izbora, ali tako što će uzeti u obzir i rodnu ravnotežu, geogafsku i demografsku sliku i odnos snaga velikih i malih članica.

 

EPP, kao politička grupa sa najvećim brojem mandata, insistira na pravu da nominuje budućeg šefa komisije u skladu sa važećim načelom vodećeg, takozvanog špicenkandidata. Kandidata konzervativaca Manfreda Vebera odbijaju, međutim,da prihvate socijalisti, liberali i zeleni.

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel podržava Vebera i inistira na poštovanju načela špicenkandidata, kao prvom koraku ka uvođenju transnacionalnih izbornih lista, za koje se zalaže Francuska.

 

"Sada smo na pola puta. Ako dodamo i transnacionalne liste, dobili bismo transparentni poces, Ali još nismo stigl ido tačke koju bi volela da vidim", rekla je Merkel.

 

Francuski predsednik Emanuel Makron, čije su pristalice u Evopskom parlamentu članovi liberalne-centrističke grupe Obnovimo Evropu, ujedno je i najveći protivnik sistema špicenkandidata.

 

Makron, koji je vrlo nenaklonjen Veberu, izjavio je da Francuska želi "konstruktivno rešenje i najbolji tim za Evropu", uz opasku da su kandidati partijskih grupacija u EP "vrsta evropske fikcije, jer nemaju demokratski legitimitet".

 

Pored teške raspave oko izbora novih čelnika, lideri EU su 20. juna uveče u Briselu usvojili Strategijski program 2019-2024 za ekonomsko i političko jačanje Unije i zaštitu građana i sloboda.

 

U Strategijskom programu kao prioriteti su postavljeni: zaštita građana i sloboda, razvitak snažne ekonomske baze, izgradnja klimatski čiste, zelene, poštene i socijalne Evrope, kao i pospešenje evropskih interesa i vrednost na svetskoj ravni.

 

U Strategiji se navode mere za jačanje bezbednosti na spoljnim granicama EU i nadzor migracije, obezbeđenje više sredstava za suzbijanje dezinformacija štetnih po demokratiju, kao i bolje usaglašena industrijska politika, istraživanje i ulaganja u digitalne tehnologije.

 

Zvaničnici na zasedanju su preneli da je oko cilja da EU snažno ojača zaštitu od nepovoljnih klimatskih promena zbog zagađenja prirodne sredine postignut minimalan dogovor, jer su se članice sa istoka EU tome usprotivile s obrazloženjem da to za njih znači prevelike troškove.

 

Izvor: Euractiv.com/Beta

Foto: Beta/AP