Rusija je ponovo dobila pravo glasa u Savetu Evrope. Time je prvi put od ruske aneksije Krima neka međunarodna organizacija povukla sankcije izrečene Moskvi. Odluka nije bila jednostavna i doneta je posle, za Savet Evrope, neuobičajeno duge i burne rasprave.

 

Zgrada Saveta Evrope (SE) u Strazburu obično nije mesto u kojm se i noću vode političke debate. U toj zgradi poslanici se okupljaju četiri puta godišnje na po nedelju dana, u vreme održavanaja Parlamentarne skupštine SE.

 

U ovom slučaju, međutim, poslanici su 24. juna raspravljali do kasno u noć i na trenutke neuobičajeno emotivno, pošto se pitanje ticalo direktno osnovne uloge SE - zaštite ljudskih prava u 47 zemalja članica, piše medijski partner Euractiva, list Tagesšpigel (Tagesspiegel).

 

Na kraju doneta je odluka da se otvore vrata za povratak ruske delegacije. Za takvu odluku glasalo je 118 poslanika, 62 su bila protiv. Ruski delegati sada će ponovo dobiti pravo glasa u Strazburu.

 

Time je prvi put neka međunarodna organizacija povukla sankcije koje su su izrečene zbog ruske aneksije Krima 2014. godine i ruske intervencije u istočnoj Ukrajini. Parlamentarna skupština SE tada je Rusiji oduzela pravo glaa, ali nije isključila njenu delegaciju. Moskva je tada ipak sama povukla svoje poslanike iz Strazbura.

 

Skupština SE donela je 24. juna uveče i važnu odluku da promeni sopstveni pravilnik, tako da ubuduće neće moći da nekome oduzme pravo glasa ili uskrati pravo govora.

 

Moskva je prethodno formulisala uslove za povatak ruske delegacije: Poslanici će se vratiti u Strazbur samo ako parlament promeni pravila tako da ubuduće nije moguće oduzimanje prava glasa.

 

Rusija, koja spada među pet članica sa najvećim finansijskim doprinosom, 2017. je obustavila sva plaćanja SE, što je tu organizaciju gurnulo u ozbiljne finansijske nevolje.

 

Zbog toga je Komitet ministara SE, u kojem su zastupljene vlade zemalja članica i u kojem Rusija i dalje uobičajeno učestvuje, po isteku dve godine, dakle u leto ove godine, trebalo da raspravlja o suspenziji ili čak isključenju Rusije iz SE. Međutim, u maju 2019. su se šefovi diplomatija SE velikom većinom izjasnili da Rusija  treba da ostane u toj organizaciji i da joj se vrati pravo glasa u Parlamentarnoj skupštini.

 

"Imajući u vidu značaj izbora generalnog  sekretara i sudija Evropskog suda za ljudska prava, na junskoj sednici Parlamentarne skupštine trebalo bi da učestvuju  delegacije svih zemalja članica", naveli su u izjavi ministri.

 

Inicijativa da se Rusiji omogući povratak u parlament SE u velikoj meri je potekla od Nemačke i Francuske. I odlazeći generalni sekretar SE, Norvežanin Torbjern Jagland u evropskim prestonicama se zauzimao za kompromis sa Moskvom.

 

Zagovornici takvog rešenja su u gotovo devetočasovnoj raspravi u Strazburu naglašavali da izlazak Rusije iz SE treba sprečiti po svaku cenu.

 

Treba osigurati da ruski građani i dalje imaju pristup Evropskom sudu za ljudska prava, rekao je šef nemačke delegacije Andreas Nik, iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Nemački socijaldemokrata Frank Švabe, predsedavajući grupe socijalista u parlamentu SE, kritikovao je u raspravi stanje ljudskih prava u Rusiji i naglasio da Strazbur mora da se pozabavi tim problemom.

 

Sa druge strane, predsedavajući konzervativaca, Britanac Rodžer Gejl, ocenio je da je odluka SE čin "podilaženja", i da jeste poželjno da Rusi ponovo zauzmu svoje mesto u parlamentu, "ali ne po svaku cenu".

 

Protivnici odluke podsetili su i da Moskva nije ispunila nijednu od sedam rezolucija koje se odnose na Rusiju, a koje je SE usvojio od 2014. godine. Najtežu kritiku izneli su ukrajinski poslanici, koji su podsetili na aneksiju Krima, na više od 13.000 žrtava rata u istočnoj Ukrajini i na obaranje malezijskog putničkog aviona MH17. Oni su upozorili da zahteve Rusije nipošto ne treba ispuniti bez nekih ustupaka Kremlja.

 

Protivnici odluke na kraju su sa više od 200, delom veoma sitnih amandama, pokušali da odlože njeno usvajanje i tako unesu zbrku u vremenske rokove za povratak Rusa, s obzirom da je vođstvo parlamenta već napravilo planove za učešće Rusije u izboru novog generalnog sekretara 26. juna.

 

Ipak, taktika odugovlačenja nije uspela i odluka o povratku ruske delegacije je usvojena nešto posle ponoći 25. juna.

 

Parlamentarna skupština SE će naslednika Torbjerna Jaglanda birati između šefice hrvatske diplomatije Marije Burić-Pejčinović i bivšeg šefa belgijske diplomatije Didijea Rejndersa.

 

Kandidate će 26. juna zvanično predstaviti Komitet ministara, a zatim će novog generalng sekretara birati 324 poslanika iz 47 zemalja članica organizacije.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Savet Evrope