Na predstojećim parlametarnim izborima u Grčkoj 7. jula, po istraživanjima javnog mnjenja i rezultatima majskih evropskih i lokalnih izbora, vladajuća levičarska koalicija Siriza će izgubiti vlast i to sa velikom razlikom od oko 10% od konzervativne stranke Nova demokratija.

 

Pred tu najverovatnije veliku političku promenu, na pitanje zašto Siriza gubi izbore i to sa tolikom razlikom, u članku za sajt progressivepost.eu odgovara atinski profesor političkih nauka Panajotis Joakimidis.

 

Siriza je na vlasti od januara 2015. godine u koaliciji s ekstremnom desnicom - sa nacionalističkom Strankom nezavisnih Grka (ANEL), ali se Siriza bez obzira na to predstavljala kao “prva levičarska vlast” u Grčkoj od kraja Građanskog rata (1949). To je laž -  piše Joakimidis jer je Svegrčki Socijalistički Pokret (PASOK) upravljao Grčkom 1980-ih i 1990-ih.

 

Odluku o održavanju izbora 7. jula, i to vanrednih, baš sredinom leta kada se to u Grčkoj ne radi, a četiri meseca pre isteka svog punog mandata, premijer Aleksis Cipras je doneo zbog loših rezultata njegove Sirize na majskim evropskim izborima, na kojima je Nova demokratija (ND) pobedila sa 9,5% prednosti.

 

Neuspeh Sirize da opstane potiče pre svega od toga što je ona 2015. godine došla na vlast s velikim populističkim obećanjem da će "uništiti memorandume" - sporazume s poveriocima o međunarodnoj finansijskoj pomoći Grčkoj, dogovorene sa takozvanom "Trojkom" (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond).

 

Siriza je obećala glasačima da će "potezom pera" ukinuti politiku štednje, da će na prethodni nivo povećati plate i penzije, da će životni standard biti kao pre krize, da će se Grčka osloboditi bliskog nadzora "Trojke" i "ponovo postati slobodna i suverena".

 

Ali, umesto svih tih veoma nerealnih ciljeva - piše Joakimidis - Siriza je bila primorana da jula 2015. godine s kreditorima potpiše i Treći memorandum, pod još oštrijim uslovima nego prethodna dva, i da sama nametne politiku još strože štednje, zatim da nastavi da smanjuje plate i penzije, da nastavi rigidnu politiku fiskalne konsolidacije da bi se postigli visoki budžetski viškovi putem još oštrijeg oporezivanja nametnutog grčkoj srednjoj klasi.

 

Teško, preterano oporezivanje koja je snažno pogodilo srednju klasu, smatra se jednim od osnovnih obeležja Sirizine ekonomske politike. Zato se njen izborni debakl, uglavnom pripisuje "osveti" srednje klase zbog prevelikog oporezivanja, piše profesor Joakimidis.

 

Uz to, po mišljenju niza poznavalaca, izuzetno štetan Treći memorandum mogao je biti izbegnut, da vlada Sirize nije nastavila "vrlo avanturističke pregovore" sa EU tokom prvih sedam meseci na vlasti - od januara do jula 2015. godine.

 

Iako je avgusta 2018. godine, formalno istekao poslednji, Treći memorandum, i okončan je direktni nadzor EU nad Grčkom, mnogi birači nisu oprostili Sirizi kršenje obećanja.

 

Čak i neke pozitivne političke mere koje je uvela vlada Sirize, uključujući sporazum o rešavanju dugogodišnjeg spora sa severnim susedom Grčke oko njegovog naziva koji je promenjen u Severna Makedonija, kao i proširenje prava manjina, sprovedene su toliko nespretno, da je to otuđilo druge birače, piše Joakimidis.

 

Uz sve to, vlada Sirize je, uprkos svom ideološkom opredeljenju, otvoreno pokušala čvrsto kontrolisanje državnih institucija, uključujući pravosuđe, čime je podrila vladavinu prava, kršeći osnovna načela demokratske politike i procesa. Pokušala je da kontroliše i medije, a da svoje političke protivnike eliminiše blaćenjem.

 

Sve je to razljutilo druge, liberalne segmente biračkog tela koje je reagovalo podrškom suprotnom političkom polu, prvenstveno konzervativnoj ND.

 

Sirizu je na marginu političke scene oteralo i to što se oporavio "Pokret promena" (KINAL) - progresivna socijaldemokratska partija koja okuplja delove nekadašnjeg PASOK-a i druge leve snage. Posle povećanja podrške glasača na majskih 7,72% (4,2% 2015.) čime je postao treća sila posle ND i Sirize, cilj KINAL-a za parlamentarne izbore u nedelju je dalje jačanje i pozicioniranje na mestu vodeće socijaldemokratske, političke levice u Grčkoj, čime Siriza još više klizi ka margini scene.

 

Tako dan posle izbora za Grčku počinje veoma izazovan period koji će, ocenjuje na kraju profesor Joakimidis, pružiti i sjajnu priliku Sirizi u opoziciji da preispita svoj politički identitet.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP