Kandidatkinja za predsednicu novog sastava Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 16. jula u Evropskom parlamentu svoju viziju EU angažovane u borbi protiv klimatskih promena, posvećene zaštiti evropskih vrednosti i demokratije, odlučnoj u borbi za rodnu ravnopravnost. Evroposlanici će o njenoj nominaciji glasati kasnije tokom dana.

 

U govoru u Strazburu, Fon der Lajen predlaže još smelije ciljeve za smanjenje emisije štetnih gasova - za 55 umesto 50% do 2030. godine.

 

Obavezala se i da će u prvih 100 dana na čelu Komisije dostaviti plan "Zeleni dogovor za Evropu" i evropski zakon o klimi, saopštio je Evropski parlament.

 

Najavila je i plan za održive evropske investicije, uključujući delimičnu konverziju fondova Evropske investicione banke u "banku za klimu" kako bi se obezbedilo 1.000 milijardi evra ulaganja tokom deset godina.

 

Fon der Lajen je istakla i da EU mora da uspostavi ekonomiju koja služi ljudima u čemu "svako mora da nosi deo tereta".

 

To se, kako je navela, odnosi i na tehnološke džinove koji posluju u Evropi i još ne plaćaju njenim građanima za pristup ljudskom i društvenom kapitalu EU.

 

Ponavljajući da je posvećena "rodno izbalansiranom koledžu komesara", rekla je da se protiv nasilja nad ženama treba odlučno boriti i da će zato tražiti da se to nasilje definiše kao zločin u evropskim ugovorima i da se paraleleno završi pristupanje EU Istanbulskoj konvenciji.

 

Fon der Lajen je istakla posvećenost vladavini prava kao evropskoj vrednosti i najavila da namerava da uspostavi mehanizam za monitoring na nivou EU uz postojeće mere.

 

Ona je naglasila da te evropske vrednosti uključuju i dužnost spasavanja života na moru koja treba da se uvede u "humanu graničnu policiju".

 

Iskazala je podršku "novom paktu o migraciji i azilu" i reformi Dablinske konvencije, dodavši da namerava da poveća snage Fronteksa na 10.000 ne do 2027, već do 2024.

 

Govoreći o evropskoj demokratiji, Fon der Lajen je najavila organizaciju "Konferencije za Evropu" počev od 2020. na svake dve godine gde će građani imati vodeću i aktivnu ulogu.

 

Ukazala je da je potrebno ojačati sistem "špicenkandidata", odnosno izbora vodećih kandidata za ključne EU funkcije, kao i da treba razmotriti mesto transnacionalnih lista na budućim evropskim izborima.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP