Zemlje EU rade na preoblikovanju svojih samita kako bi se unapredila efikasnost u uslovima izazova koje nameću američki predsednik Donald Tramp, Kina i drugi strani akteri, navodi se u zvaničnim beleškama u koje je EURACTIV.com imao uvid. To preispitivanje deo je debate pokrenute u okviru rotirajućeg predsedavanja EU, a trenutno predsedava Finska, sa ciljem da se efikasnije "isporučuju" ciljevi EU, posebno oni iz Strateške agende koju su u junu usvojili lideri bloka.

 

Finska je pripremila dokument o tome kako unaprediti funkcionisanje Saveta oko koga su se članice okupile. Međutim, Nemačka, Francuska, Holandija i Irska smatraju da to treba da se odnosi i na Evropski savet, sudeći prema zapisniku sa prošlomesečnog sastanka ambasadora.

 

Navodi se međutim da nacionalne težnje da se preoblikuju EU samiti mogu da dovedu do trvenja sa predsednikom Evropskog saveta koji je odgovoran za organizaciju okupljanja lidera EU.

 

Očekuje se da novi predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sačini svoje preporuke posle konsultacija sa prestonicama.

 

Međutim, neke članice, poput Nemačke i Italije, ukazuju na značaj unapređenja koordinacije rada ministara i lidera u spoljnoj politici.

 

Postoji "potreba za doslednošću između Evropskog saveta i Saveta EU ministara spoljnih poslova" u spoljnim odnosima, ocenila je, prema zapisniku, Italija.

 

Napeti odnosi sa SAD od Trampovog izbora, jačanje Kine i konstantne pretnje Rusije doprineli su da spoljni odnosi budu visoko na agendi lidera EU poslednjih godina.

 

Neki poznavaoci prilika međutim ukazuju na nacionalne napore sa ciljem da se utiče na Evropski savet.

 

Prema zapisniku, generalni sekretar Saveta upozorio je da je na predsedništvu svake institucije da koristi svoje metode rada.

 

Veze Saveta i Evropskog saveta u nekim oblastima, uključujući spoljne poslove, mogu da budu na dnevnom redu tokom preispitivanja metoda rada Saveta, smatra generalni sekretar.

 

Međutim, neke članice, posebno Francuska, insistiraju da se pitaju o tome kako će samiti raditi. Kada se to pitanje ponovo našlo na dnevnom redu ambasadora EU, takođe u julu, Pariz je istakao da Evropski savet treba da bude uključen u ponovnu procenu metoda rada Saveta, sudeći prema zapisniku u koji je uvid imao EURACTIV.

 

Pariz je takođe predložio da novi Evropski savet, zakazan za oktobar, ispita napredak ostvaren u razgovorima.

 

Isporuka ciljeva

 

Strateška agenda za 2019-2024. uključuje poglavlje koje se odnosi na bolju isporuku ciljeva, uključujući petogodišnji master plan.

 

Finska je pustila u opticaj neku vrstu upitnika kako bi se videlo mišljenje članica o implemetaciji strateške agende i kako bi Savet mogao da prioritizuje neke elemente agende, posebno oko približavanja EU njenim građanima.

 

Taj prioritet biće veoma značajan u prvoj polovini narednog mandata jer nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen namerava da organizuje konferenciju o budućnosti Evrope na kojoj će građani i EU institucije "na ravnoj nozi" razgovarati o funkcionisnaju bloka.

 

Građani

 

Tokom sastanka ambasadora EU sredinom jula, Francuska, Španija, Švedska, Slovačka, Portugalija, Kipar, Bugarska i Malta istakle su potrebu da se EU približi njenim građanima.

 

Finska se nada da će biti vremena da se o tim pitanjima razgovara, s obzirom da će u prvim mesecima njenog predsedavanja EU biti manje zakonodavnih prioriteta.

 

U sklopu preispitivanja nadležnosti Saveta, članice, uključujući Francusku, Belgiju, Češku, Švedsku, Letoniju, Grčku, Hrvatsku i Slovačku, žele da ta institucija prati odluke ministara i EU lidera.

 

U međuvremenu, Nemačka je posle svakog sastanka Saveta naglašavala značaj slanja "pozitivnih" poruka građanima EU.

 

Izvor: EURACTIV.com

Foto: EK