Dom lordova britanskog Parlamenta 6. septembra će završiti raspravu o zakonu koji blokira Bregzit bez dogovora, saopštila je vlada Velike Britanije pošto je zakon usvojen u Donjem domu, nanevši poraz premijeru Borisu Džonsonu. Unija se istovremeno ubrzano priprema za Bregzit bez sporazuma i, kako se čini, nije spremna za još jedno produženje roka.

 

Kako 5. septembra piše BBC na srpskom, neki su verovali da će članovi Doma lordova koji podržavaju Bregzit, pokušati da namerno odlože raspravu o zakonu i onemoguće njegovo usvajanje pre suspenzije parlamenta.

 

Ali lider konzervativaca u Domu lordova je u ranim jutarnjim satima objavio da je došlo do pomaka nakon razgovora sa laburistima.

 

Lord Ešton od Hajda najavio da će sve faze kroz koje zakon mora da prođe biti završene do 6. septembra popodne.

 

On je dodao je da će Donji dom razmotriti sve amandmane lordova 9. septembra i da vlada namerava da predlog zakona bude spreman za kraljevski pristanak.

 

Lider laburista Džeremi Korbin rekao je da njegova stranka zahteva da zakon dobije saglasnost monarha pre nego što razmotre da li će podržati plan Borisa Džonsona da raspiše prevremene izbore.

 

Zakonom koji je predstavila laburistička poslanica Hilari Ben premijeru je postavljen rok da do 19. oktobra ili osvoji većinu glasova u parlamentu za plan izlaska Britanije iz EU ili dobije podršku za Bregzit bez dogovora.

 

Kada taj rok prođe, on će morati da zatraži od EU produženje roka za izlazak Velike Britanije do 31. januara 2020. godine.

 

Boris Džonson će morati da napiše i pismo predsedniku Evropske komisije.

 

Ukoliko EU u odgovoru predloži drugi datum, premijer će imati dva dana da prihvati predlog.

 

Tokom tog perioda, poslanici, ne vlada, imaće priliku da odbiju predlog tog datuma.

 

Džonson je pozvao da se na glasanje izađe 15. oktobra, ali do toga neće doći zato što njegov predlog nije podržalo dve trećine poslanika.

 

Britanija bi 31. oktobra trebalo da napusti EU, ukoliko do tada Brisel i London ne postignu dogovor o izlasku.

 

Zakon kojim se traži odlaganje Bregzita, izglasan je u Donjem domu sa 327 glasova za i 299 protiv i sada ide pred Gornji dom.

 

BBC podseća da je Boris Džonson izjavio da bi usvajanje zakona uništilo sve buduće pregovore sa EU, pa je tražio da se ide na vanredne izbore. Poslanici Donjeg doma odbili su ovaj predlog.

 

Nakon glasanja, premijer je rekao da je Korbin "prvi vođa opozicije u demokratskoj istoriji zemlje koji je odbio poziv na izbore".

 

Lider laburista je međutim tražio da zakon o odlaganju Bregzita stupi na snagu pre raspisivanja izbora.

 

"Pustite da ovaj zakon dobije kraljevsku saglasnost, tada ćemo podržati izbore", rekao je Korbin.

 

U EU nema podrške za produžetak Bregzita

 

Premijer Finske, koja trenutno predsedava EU, Anti Rine rekao je 4. septembra , da unutar bloka nema široke podrške da se Velikoj Britaniji omogući produženje roka za Bregzit, preneo je AP.

 

Rine je u finskom parlamentu rekao novinarima da će EU zahtevati "neku vrstu budućeg scenarija... kako bi nešto razumno moglo da počne da se dešava".

 

Rekao je da "nema smisla" dati Britaniji produženje trenutnog roka za izlazak, koji je predviđen za 31. oktobar, "koji nigde ne bi vodio i mislim da nije moguće pronaći podršku većine (među 27 članica) za takav produzetak".

 

Hitna pomoć za Bregzit bez sporazuma

 

U međuvremenu je saopšteno da EU je spremna da angažuje 780 miliona evra hitne finansijske pomoći članicama koje budu ekonomski najviše pogođene mogućim Bregzitom bez sporazuma.

 

Glavnina - gotovo 600 miliona evra, će doći iz Fonda solidarnosti EU namenjenog članicama žrtvama prirodnih katastrofa. Ostatak će doći iz Evropskog fonda za prilagođavanje globalizaciji koji pomaže otpuštenim radnicima.

 

Evropska komisija predstavila je 4. septembra nove hitne mere u slučaju Bregzita bez dogovora, dok Velika Britanija tone u političku krizu zbog podela oko Bregzita.

 

Evropski zvaničnici istakli su da bi, pored 780 miliona evra, finansijska podrška za prevazilaženje posledica Bregzita bez dogovora mogla da stigne i iz drugih fondova - za ribarstvo i poljoprivredu, prenosi AFP.

 

Jedan zvaničnik je rekao da se novac Fonda solidarnosti može angažovati zbog relativno malog broja prirodnih katastrofa koje su u 2019. pogodile zemlje EU. Ali, naglasio je da bi upotreba tog novca za Bregzit bila izuzetak, samo da bi se pomoglo pogođenim kompanijama, očuvanju radnih mesta i ispunjenju povećanih potreba za kontrolom u trgovini s Britanijom ako ne bude sporazuma o Bregzitu.

 

Zemlje na koje bi najviše mogao da utiče Bregzit bez dogovora su Irska, Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska i Danska.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP