Ministri unutrašnjih poslova četiri članice EU pokušaće 23. septembra na Malti da naprave automatski sistem koji će određivati koja će članica primiti migrante spasene u centralnom Mediteranu a kako odgovornost ne bi bila samo na zemljama u koje su se iskrcali.

 

Ministri Francuske, Nemačke, Italije i Malte nadaju se okončanju dugih pregovora i rešavanju problema tražilaca azila, uključujući beba, zarobljenih na moru, ponekad i nedeljama.

 

Taj sastanak, kome će prisustvovati i zvaničnici EU, održava se pred evropski samit u Luksemburgu u oktobru.

 

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer rekao je da je cilj sastanka "hitni mehanizam" za narednih nekoliko meseci, dok nova Evropska komisija ne počne da radi na trajnom rešenju, prenosi AP.

 

Zehofer je rekao da su među problematičnim pitanjima koje luke se mogu koristiti, kako preraspodeliti migrante i kako se boriti protiv trgovine ljudima.

 

Kako prenosi AFP, automatska distribucija bi bila samo privremeno rešenje dok se ne izmeni važeći sistem, odnosno Dablinska regulativa.

 

Kritičari te regulative dugo ukazuju da ona znači ogroman, nepošten teret za mediteranske zemlje - Italiju, Maltu, Grčku i Španiju.

 

U međuvremenu je nova italijanska pro-EU vlada brzo "okrenula stranicu" antimigrantske politike koju je vodio bivši ministar unutrašnjih poslova sa krajnje desnice Mateo Salvini a koji je zatvorio luke za spasene na Mediteranu.

 

Italijanski premijer Đuzepe Konte i francuski predsednik Emanuel Makron založili su se posle sastanka prošle nedelje za reformu evropske "neefikasne" politike.

 

Zemlje koje ne žele da prihvate migrante trebalo bi da se suoče sa finansijskim kaznama, smatraju oni.

 

Rotacija

 

Na neformalnom sastanku ministara spoljnih i untrašnjih poslova u Parizu u junu 15 zemalja složilo se sa stvaranjem "Evropskog mehanizma solidarnosti", podseća EURACTIV.com.

 

Hrvatska, Finska, Francuska, Irska, Nemačka, Litvanija, Luksemburg i Portugalija najavile su da će "aktivno"učestvovati.

 

Međutim, mađarski premijer Viktor Oban odbacio je kvote za preraspodelu tokom posete Rimu 21. septembra.

 

Na sastanku na Malti ministri će pokušati da utvrde gde spaseni na moru mogu da budu prebačeni i da li se to odnosi samo na one koji beže od rata i progona ili i na ekonomske migrante.

 

Francuska i Nemačka navodno žele da prime 25% ljudi sa brodova u Mediteranu.

 

Tim zemljama se međutim ne sviđa ideja Italije da se migranti rotiraju po zemljama juga EU.

 

Italija može da primi 10% novoprispelih, što je manji udeo jer su u toj zemlji desetine hiljada novoprispelih.

 

Poslednjih godina broj migranata koji stižu u Evropu preko Mediterana znatno je smanjen. Podaci agencije UN za izbeglice pokazuju da ih je u 2018. stiglo 115.000 prema 170.000 u 2017. i više od milion u 2015.

 

Na razgovorima na Malti učestvovaće i evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos, kao i ministar unutrašnjih poslova Finske, trenutno predsedavajuće EU.

 

Avramopulos: Evropa da bude na prvoj liniji migrantske krize

 

Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos ocenio je na Malti da Evropa treba da bude "u prvoj liniji" upravljanja migrantskom krizom, uz zemlje poput Italije, Grčke, Malte, Španije i Kipra.

 

"Evropa treba da bude bolje pripremljena i da se nađe u prvoj liniji", rekao je Avramopulos, koji učestvuje na mini-samitu posvećenom razradi mehanizma za automatsku raspodelu migranata spašenih na moru, prenosi AFP.

 

Avramopulos je rekao da je glavna tema sastanka stanje u centralnom Mediteranu ali da se "ne može poreći da sličnih situacija ima i u drugim delovima Sredozemnog mora".

 

On je ocenio da je došao trenutak da EU "donese političke odluke, što znači da mora postojati politički put u ime svih država članica".

 

Više eksperata i evroposlanika je izrazila bojazan da će odluka o raspodeli migranata koja se tiče samo migranata spašenih u centralnom Mediteranu biti viđena kao nepravedna u očima zemalja u koje migranti dolaze drugim rutama, kao što su Španija ili Grčka.

 

Od početka godine se samo 13% od 67.000 ilegalnih migranata, koliko ih je stiglo u Evropu, iskrcalo u Italiji ili na Malti, u odnosu na 57% u Grčkoj i 29% u Španiji.

 

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

 

Projekat “LOVE Pravo, Red, Vrednosti za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije” finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA i partneri - BETA novinska agencija i Centra za istraživanje javnih politika. Sadržaj i statovi izneti na ovoj web stranici ni pod kojim okolnostima ne izražavaju stavove Evropske unije.