Priliv migranata u zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) blago je povećan u 2018, za 2%, na oko 5,3 miliona novih stalnih migranata. Iizveštaj OECD pokazao je i da je porasla migracija zbog spajanja porodice i radna migracija dok je broj tražilaca azila znatno smanjen.

 

U novom izveštaju OECD "Međunarodne perspektive migracije 2019" navodi se da je broj zahteva za azil u 2018. smanjen na 1,07 miliona tako da je bio za 35% manji od rekordnih 1,65 miliona registrovanih i u 2015. i u 2016. Najviše  tražilaca azila dolazi iz Avganistana a slede Sirija, Irak i Venecuela. Zbog pada broja zahteva za azil, smanjen je broj registrovanih izbeglica, za 28%.

 

OECD navodi da su izgledi za zapošljavanje migranata nastavili da se unapređuju u 2018, kao i u prethodnih pet godina. U proseku je u zemljama OECD više od 68% migranata zaposleno a stopa nezaposlenosti u toj grupi pala je ispod 9%. Međutim, mladi imigranti i imigranti sa slabim obrazovanjem i dalje imaju problema na tržištu rada.

 

Privremena migracija radne snage osetno je porasla u 2017. i dostigla 4,9 miliona u poređenju sa 4,2 miliona u 2016. To je najviši nivo od kako je OECD počeo da izveštava o tome pre više od deset godina.

 

Kako se navodi, Poljska je pretekla SAD i postala vodeća destinacija za privremenu migraciju radne snage. U zoni EU i Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA) radnici koje su poslodavci poslali da rade u drugoj zemlji iz tog regiona predstavljaju najveću grupu privremenih radnika i ima ih gotovo 2,7 miliona.

 

"Znatan rast privremene migracije radne snage znak je dinamike tržišta rada OECD ali i njihove integracije", rekao je generalni sekretar OECD Anhel Guria na predstavljanju izveštaja u Parizu. "Privremeni migranti imaju  veštine i kompetencije koje su potrebne poslodavcima", dodao je on.

 

Neki privremeni migranti ostaju nekoliko nedelja, drugi nekliko godina. Njihov doprinos u nekim zemljama OECD je značajan, navela je ta organizacija.

 

U izveštaju se ukazuje i da zemlje OECD nastavljaju da prilagođavaju programe radne miracije kako bi unapredili izbor i favorizovali potrebne veštine. Brojne zemlje reformisale su u potpunosti proces ulaska za migrante investitore ili su pokrenule nove programe za migrante koji razvijaju "startapove". Istovremeno su neke zemlje uvele ograničenja u procedure spajanja porodice ili uobličile procedure za azil.

 

Porodična migracija, kada ljudi emigriraju sa porodicom ili kako bi se porodica spojila, povećana je za 9% a migracija radnika za 6%. U 2018. je registrovan i veliki rast broja stranih studenata širom OECD, za 7%, na više od 3,5 miliona. Međutim SAD, vodeća destinacija, beleže smanjenje priliva studenata i smanjenje udela na tržištu OECD.

 

Migracije zbog spajanja porodice čine 40% ukupnih, više od drugih kategorija. Ta kategorija uključuje državljane zemalja OECD koji dovode supružnike iz inostranstva ali i imigrante koji dolaze s porodicom ili radi ujedinjenja porodice.

 

Više od polovine migranata sa porodicama ne dovodi porodice odmah i OECD ukazuje da odlaganje spajanja porodice nepovoljno utiče na integraciju supružnika, posebno žena. Dugo odlaganje spajanja porodice takođe negativno deluje na integraciju dece migranata u društvo, savladavanje jezika i obrazovanje.

 

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta