Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je da će preporučiti da EU odobri zahtev Velike Britanije za odlaganjem Bregzita, sada zakazanog za 31. oktobar. Neki spekulišu da bi Britanija mogla da dobije i duži rok ali ističu da bi do sredine 2020. sve trebalo da bude gotovo, pored ostalog i zbog novog sedmogodišnjeg budžeta EU. Istovremeno niko ne želi da bude krivac za štetu od Bregzita bez sporazuma.

 

Tusk je na Tviteru naveo da će pozvati 27 članica EU da pomere rok.

 

London je tražio tromesečno odlaganje, do kraja januara 2020. To je učinjeno nakon što je parlament usvojio zakon kojim primorava premijera Borisa Džonsona da traži odlaganje.

 

Iako nije izneo detalje, Tusk je naveo da će predložiti pisanu proceduru za odlaganje, prenosi AP.

 

Direktor za UK u Promena Evrope i stručnjak za Bregzit Anand Menon rekao je za Rojters da bi EU mogla da ponudi produženje do 31. januara uz mogućnost da London izađe i ranije ako bude spreman, odnosno da dobije "fleksibilno produženje".

 

EURACTIV.com piše da je moguć i duži rok ako EU odluči da se bavi svojim poslovima a Britaniji da prostora "da se sredi".

 

Veće produženje bilo bi moguće ukoliko bi se jasno videlo da su na pomolu opšti izbori ili novi referendum.

 

Međutim, za EU se rok "vrti" oko narednog višegodišnjeg budžeta od 2021, za čije kreiranje je važno da li Britanija ostaje ili odlazi.

 

Neke EU diplomate i zvaničnici kažu da to znači da Britanija do sredine 2020. mora ili da bude u EU ili van.

 

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli rekao je 23. oktobra evroposlanicima da "misli da bi bilo preporučljivo da Evropski savet, kao što je tražio njegov predsednik Donald Tusk, prihvati produženje roka za Bregzit.

 

"To produženje omogućilo bi Britaniji da razjasni svoju poziciju a EP da pokaže svoju ulogu", rekao je Sasoli.

 

Stav 27 članica

 

EU 27 su već dva puta pristali na odlaganje Bregzita, koji je trebalo da bude 29. marta. Nervoza oko tog procesa raste jer su Britanci još pre tri i po godine glasali za izalazak iz EU i blok je posle drugog odlaganja rekao da je poslednje.

 

Kako piše EURACTIV.com, francuski predsednik Emanuel Makron je najnestrpljiviji. Međutim, ne očekuje se da odbije Džonsonov zahtev za odlaganje jer, iako mu je Bregzita "preko glave", želi da se izbegne neuređen izlazak Britanije koji bi pogodio evropske ekonomije kao i britansku.

 

Takođe Makron ne želi da njega okrive za štetu od "tvrdog Bregzita".

 

Za sada nije jasno ni da li će lideri 27 članica morati da se okupe na vanrednom samitu pre 31. oktobra da odluče o odlaganju Brgzita ili će se, kako je nagovestio Tusk, o tome dogovoriti "pisanim postupkom".

 

Bregzit u limbu

 

Britanski premijer Boris Džonson pobedio je 22. oktobra u jednom glasanju u parlamentu, a izgubio u drugom, što ga je primaklo cilju izlaska Britanije iz EU, ali to je zapravo i garancija da Bregzit neće biti zakazanog dana, 31. oktobra.

 

Dobra vest za premijera bila je da su poslanici, prvi put od 2016, kada su Britanci odlučili na referendumu da napuste EU, glasali za plan Bregzita, podržavši sa 329 prema 299 predlog zakona o sporazumu o sprovođenju Bregzita koji je Džonson prošle nedelje postigao sa EU.

 

Ali, nekoliko minuta kasnije poslanici su odbili Džonsonov zahtev za ubrzano razmatranje pojedinosti i usvajanje predloga tog zakona, rekavši da im treba više vremena. To glasanje je prošlo sa 322 prema 308 protiv vlade, preneo je AP.

 

Džonson je na to odgovorio tako što je povukao predlog zakona iz procedure. A planirao je da ga progura kroz Parlament do 24. oktobra. Potom je rekao da će "pauzirati" s predlogom tog zakona sve dok EU ne odluči da li će pristati na odlaganje odlaska Britanije.

 

S istekom roka za Bregzit i dok se britanski političari još svađaju oko uslova odlaska svoje države iz EU, Džonson je bio primoran da zatraži od EU tromesečno odlaganje odlaska Velike Britanije.

 

Učinio je to sa žaljenjem da bi se pridržavao predloga zakona koji je parlament u načelu usvojio, a kojim je vladi naloženo da odloži Bregzit, a ne da rizikuje ekonomsku štetu koja bi mogla proizaći od izlaska iz EU bez sporazuma o tome.

 

Izvor: Beta/EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP