Evropska unija je proglasila svoja vrata otvorenim ali je onemogućila ulaz, čime je zaustavila i sopstveni rast, ocenio je zamenik premijera Ukrajine Dmitro Kuleba dodajući da nije proširenje to što slabi EU, već njena sopstvena nesigurnost i nedostatak samopouzdanja.

 

Proširenje je uvek pokretalo rast EU, dok svaki put kad zatvori vrata potencijalnim novim članicama, EU odabira silaznu putanju, naveo je Kuleba u autorskom tekstu za EUObzerver.

 

Pod naslovom "Da bi bila veliki igrač Evropa mora da bude veća" autor navodi da na globalnoj sceni "sve raste, uključujući anksioznost i osećaj rastuće globalne napetosti" ali ne raste Evropa.

 

"Dok se sukobljavaju velike sile, Evropa u teskobi promatra oko sebe. I ona žudi da bude za volanom, ali sve je manje jasno šta bi trebalo da bude osnova za njeno ubrzanje. Ako ta neodlučnost potraje, evropske zemlje, nekada globalni tvorci promena, mogle bi preći sa vozačkog na sedište putnika (u automobilu američke proizvodnje s kineskim softverom)", piše Kuleba.

 

On dodaje da se Evropa bori da nadoknadi i učvrsti svoju poziciju u ligi lidera i da je za postizanje cilja potrebno mobilisati sve raspoložive resurse.

 

A to se, čini se, sada ne dešava. Naprotiv, Evropa se smanjuje. Velika Britanija se sprema da se odvoji od Unije dok je debata o proširenju zaustavljena pošto su pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom ostali perspektiva umesto da postanu stvarnost, navodi autor.

 

Čini se zapravo da čitava priča o "umoru od proširenja" i potrebi da se revidira proces proširenja, nije priča ni o kakvim objektivnim poteškoćama ili ograničenjima. Razlog je dublji: nedostatak hrabrosti da se bude ambiciozan. Sama želja postoji, ali nedostaje hrabrosti, piše Kuleba.

 

Umesto da okuplja istomišljenike među susedima koji teže razvoju prosperitetnih evropskih demokratija, EU se pretvara u tvrđavu. Imajući to u vidu, inicijativa Francuske za poboljšanje odnosa s Rusijom izgleda kao da se vozač zaglavljen u saobraćajnoj gužvi opredeljuje za prečicu ... baš kroz rusko minsko polje.

 

Prema rečima ukrajinskog zvanilčnika, evropska istorija je zabeležila neka mračna vremena i tamne stranice, ali EU je jedinstven pokušaj stvaranja "Liberalnog carstva dobra".

 

Kuleba ocenjuje da je gledanje na EU kao na mirovni projekt u zasebnom delu sveta zastarelo i da bi EU trebalo da postane projekt rasta, snage i vrednosti.

 

Pristupanje država Zapadnog Balkana trenutno je na čekanju. Severna Makedonija i Albanija sledeće su na liniji pristupanja. Zatim bi trebalo da slede i države Istočnog partnerstva, Ukrajina, Moldavija i Gruzija koje su takođe jasno izrazile svoje evropske težnje i uložile značajan napor u ostvarenju tog cilja, naveo je Kuleba i dodao da bi EU "trebalo da igra kao veliki igrač, da postane veća i izraste u globalnu silu koja se zalaže za ono što je ispravno u svetu utemeljenom na demokratskim vrednostima i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima".

 

Savremenom svetu je vrlo potrebna takva snaga u vreme kada moćni osećaju da nikakvim međunarodnim pravom nisu sputani da agresivno nameću volju slabijima, dodao je.

 

Navodeći da se prosperitet Evrope zasniva pre svega na visokim socijalnim standardima, ekonomskom i političkom liberalizmu, vladavini prava, nesmetanoj zaštiti ljudskih prava, manjina i ranjivih grupa, autor dodaje da ta "meka moć povezuje liberalno carstvo i drži ga čvršće nego metalni lanac" i "ujedinjuje evropske narode koji su se pre nekoliko decenija borili jedni protiv drugih u jednu evropsku porodicu naroda".

 

Danas su EU i šire, Evropa na kritičnoj prekretnici. Kako bi za sebe ozbededile parče globalne pite, evropske zemlje treba da akumuliraju resurse, ojačaju intelektualne i vojne mišiće.

 

Evropa treba da "apdejtuje" sopstveno viđenje sebe kao globalne sile a ne samo zajedničkog tržišta, naveo je Koleba zaključivši da će EU sigurno biti u stanju da se nadmeće sa Kinom i SAD, čim smogne hrabrosti da igra kao veliki igrač.

 

Izvor: Beta

Foto: Evropska komisija