Evropski pregovarač za Bregzit Mišel Barnije upozorio je 30. oktobra da će pristup Velike Britanije jedinstvenom tržištu EU posle Bregzita "biti proporcionalan preuzetim obavezama u pogledu zajedničkih pravila igre". On je rekao i da sporazum Brisela i Londona ne može da bude kao sporazumi s trećim zemljama zbog ekonomske međuzavisnosti.

 

"Sporazum o kom smo spremni da razgovaramo znači da nema carina, nema kvota, i nema dampinga. Pristup našim tržištima će stoga biti proporcionalan preuzetim obavezama u pogledu pravila igre. A Britanija će morati da poštuje pravila igre", rekao je Barnije u intervjuu za francuski Figaro.

 

Prema njegovim rečima, sporazum EU i Velike Britanije "ne može biti isti kao sporazumi s trećim zemljama", poput Kanade ili Japana, zbog "nezapamćene bliskosti" i "ekonomske međuzavisnosti" EU i Londona.

 

"Pitanje je sledeće: Da li Britanija želi ili ne želi da se udalji od našeg uređenog modela čijoj izgradnji je doprinosila tokom 45 godina?", naveo je Barnije i dodao da je britanska vlada "potvrdila da ne želi da ide unazad u pogledu socijalnih i ekoloških prava".

 

Barnije je izjavio da je poštovanje pravila i u britanskom interesu i upozorio da bi sporazum o slobodnoj trgovini, da bi bio ratifikovan u parlamentima svih 27 članica EU, morao biti "operativan i uravnotežen". "Ako ga odbije bilo koji parlament, vraćamo se na početnu tačku", naveo je evropski diplomata, prenosi AFP.

 

On je rekao i da ne može da kaže koliko bi mogli trajati pregovori o budućim odnosima, nakon što Britanija napusti EU. Za novi datum Bregzita je određen 31. januar naredne godine.

 

Sporazum o istupanju koji je premijer Boris Džonson postigao s Briselom predviđa prelazni period do 31. decembra 2020. tokom kog bi Britanija nastavila da se pridržava evropskih propisa i uživa koristi od njih. London će za to vreme plaćati svoje finansijske doprinose ali neće imati mesta u institucijama EU niti učestvovati u donođenju odluka.

 

Prelazni period treba da spreči nagli razlaz i da vremena za pregovore o budućim odnosima. Tranzicija bi mogla biti produžena samo jednom, isključivo konsenzusom i ne dalje od kraja 2022. godine.

 

"Odredićemo prioritete u tim pregovorima, pre svega trgovinu i pitanja unutrašnje i spoljne bezbednosti. Tranzicioni period bi mogao biti produžen za najviše dve godine. Ako se to desi, pregovaraćemo o proporcionalnom učešću Britanije u jedinstvenom tržištu", naveo je Barnije.

 

Bregzit i formalno odložen za 31. januar

 

Novo odlaganje Bregzita do 31. januara formalno je usvojeno u EU, objavio je 29. oktobra na Tviteru predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i pozvao Britance da na najbolji način iskoriste to produženje.

 

Članice EU su i formalno odobrile zahtev za odlaganje izlaska Britanije iz Unije, nakon što su dobile pismo s pristankom britanskog premijera Borisa Džonsona.

 

"Dvadesetsedmorica su zvanično usvojila odlaganje. To je možda poslednje", napisao je na Tviteru Tusk i rekao da takođe želi da kaže zbogom Britancima jer mu se misija završava.

 

Tusk napušta funkciju krajem novembra.

 

"Molim vas iskoristite na najbolji način to odlaganje. Držim vam palčeve", napisao je Tusk.

 

U odluci Evropskog saveta, koja je usvojena kroz pisanu proceduru, kaže se da Britanija tokom razdoblja produženja ostaje punopravna članica sa svim pravima i obavezama, prenosi Hina.

 

U propratnoj deklaraciji Evropskog saveta isključuje se mogućnost ponovnog pregovaranja o sporazumu o razdruživanju, te ističe da "bilo kakva jednostrana obveza, izjava ili akt Velike Britanije mora biti kompatibilna sa slovom i duhom sporazuma o razdruživanju".

 

Evropski savet takođe podseća Britaniju na njenu obvezu da deluje konstruktivno i odgovorno tokom produženja te da se treba "suzdržati od bilo kakve mere koja bi mogla ometati dostizanje ciljeva Unije, posebno tokom učestvovanja u donošenju odluka u Uniji".

 

Prevremeni izbori u Britaniji 12. decembra

 

U međuvremenu su britanski poslanici usvojili odluku o održavanju prevremenih parlamentarnih izbora 12. decembra.

 

Tekst o sazivanju izbora, trećim opštim izborima za četiri godine, usvojen je ubedljivom većinom od 438 glasova, 20 je bilo protiv i više uzdržanih u donjem domu britanskog Parlamenta, prenosi 29. oktobra agencija Frans pres.

 

Poslanici su prethodno odbacili amandman laburističke opozicije koja je želela da izbori budu 9. decembra.

 

Tekst će postati zakon kada ga odobri gornji dom, dom Lordova, koji nema ovlašćenje da preinači odluku donjeg doma.

 

Novi izbori bi mogli da izvuku zemlju iz sadašnje blokade oko Bregzita ili će biti samo privremeno skretanje pažnje sa tog pitanja, prenosi AP. Međutim posle tri godine političkih preganjanja oko Bregzita britanski glasači su umorni i teško je predvideti rezultate izbora.

 

Premijer Boris Džonson se nada da će preko izbora njegova Konzervativna stranka doći do većine i da će on moći da sprovede izlazak Britanije iz EU kao što je obećao.

 

Džonson, koji je morao da odustane od svog obećanja da će izvesti Britaniju iz EU 31. oktobra po svaku cenu, optužio je svoje protivnike da žele da odlože proces Bregzita u nedogled.

 

Britaniju će Bregzit koštati gotovo 100 milijardi dolara

 

Ugledni britanski tink-tenk kritikovao je sporazum o Bregzitu premijera Borisa Džonsona i zaključio da će britanska ekonomija biti za 3,5% manja nego da je zemlja ostala u EU.

 

Istraživanje Nacionalnog instituta za ekonomska i socijalna istraživanja, čiji su rezultati objavljeni 30. oktobra, pokazalo je da će sporazum o Bregzitu naneti Britaniju štetu od 70 milijardi funti (90 milijardi dolara), prenosi AP.

 

Istraživači su bazirali projekcije na pretpostavci da će Britanija izaći iz EU sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa EU po isteku tranzicije do 2021. dok pregovara o sporazumima sa drugim zemljama.

 

Britanska vlada saopštila je da planira "mnogo ambiciozniji" trgovinski sporazum sa EU od onog koji je razmatrao tink-tenk.

 

Istraživači takođe kažu da bi Bregzit bez sporazuma naneo još veću štetu ekonomiji, odnosno pad BDP za 5,6%.

 

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP