Francuski građanski i apolitički pokret "Žuti prsluci" (Les gilets jaunes) 17. novembra obeležava tačno godinu od početka protesta koji su organizovani usred petogodišnjeg mandata centrističkog predsednika Emanuela Makrona, ali godinu dana kasnije protesti jenjavaju a pokret pokušava da pronađe nove načine okupljanja, prenose tamošnji mediji.

Prema zvaničnim podacima, 17. novembra 2018. godine okupilo se 282.000 ljudi širom Francuske, a protest je organizovan spontano na poziv građana na Fejsbuku izvan političkih i sindikalnih okvira. Tok dana su građani noseći fluorescetno žute prsluke koji moraju da imaju svi vozači blokirali puteve nezadovoljni zbog tada najavljenog povećanja poreza na gorivo u sklopu ekoloških mera.

Građani su tog istog dana blokirali delove Jelijsejskih polja u Parizu. Kasnije su pripadnici pokreta počeli da protestuje svake subote, najpre na Jelijsejskim poljima i to do polovine marta. Policija je u martu zabranila okupljanja u toj inače otmenoj četvrti Pariza posle izgreda demonstranata koji su počinili znatnu materijalnu štetu.

Demonstranti su u decembru 2018. razbijali izloge luksuznih prodavnica u čuvenoj aveniji i čak su krenuli na istorijski spomenik Trijumfalnu kapiju. Tih dana taj deo Pariza je ličio na bojno polje, a snimci i fotografije su kružili na društvenim mrežama.

Međutim, od proleća okupljanja postaju slabija i sada se subotom širom Francuske okupi nekoliko hiljada ljudi.

Makron godinu dana od početka protesta smatra da ipak više ništa nije kao pre. Francuski predsednik je pokrenuo javnu debatu obilazeći nekoliko meseci Francusku kako bi pažljivo slušao i beležio zahteve.

Politikolog Žan Garig smatra da je ta do sada neviđena društvena kriza u Francuskoj navela Makrona da bolje shvati "nezadovoljstvo građana prema njegovim metodama rada" i dovela do organizovanja javnih debata sa lokalnim zvačnicima i običnim građanima.

Prema nekim anketama, građani i dalje sumnjaju da je Makron spreman na promene, a mnogi Francuzi nastavljaju da misle da francuski predsednik favorizuje bogataše.

Tokom protesta, koji su se često završavali sukobima, povređeno je oko 2.500 demonstranata i 1.800 pripadnika snaga bezbednosti.

Lideri pokreta uporno pozivaju ljude na nastavak okupljanja i pored raznih ustupaka vlasti, a analitičari ocenjuju da je iskra koja je zapalila nezadovoljstvo građana u Francuskoj i drugim zemljama gde su takođe protesti, svedoči o "dubokoj nelagodnosti" i rastućem jazu između siromašnih i bogatih.

Ipak, pripadnici francuskog pokreta "Žuti prsluci" ponovo su protestovali i ovog 17. novembra, na godišnjicu nastanka svog pokreta za ekonomsku pravdu, i dan posle sukoba u Parizu s policijom, prenosi AP.

Desetine demonstranata okupile su se nakratko ispred pariskog tržnog centra Galri Lafajet, gde su kritikovali potrošačku kulturu.

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Kristof Kastaner osudio je nasilje 16. novembra i naveo da je policija u Parizu uhapsila 173 osobe.

Vlasti su saopštile da je širom Francuske protestovalo 16. novembra oko 28.000 ljudi, od kojih je u Parizu bilo 4.700, dok aktivisti navode da je na ulicama bilo 44.000 ljudi.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP