U osnovnim i srednjim školama Hrvatske od 19. novembra nema nastave, a predstavnici školskih sindikata najavili su totalni štrajk do ispunjenja zahteva za povećanje "koeficijenta složenosti poslova" za 6,11%.

Svakodnevna obustava nastave u svim školama, umesto dosadašnjeg cirkularnog modela po kojem su svaki dan druge škole u štrajku, najavljena je kao odgovor na poslednju ponudu Vlade za prestanak štrajka koji traje već više od mesec dana, uz pretnju da od danas nastavnicima neće biti plaćeni dani u štrajku.

"Ovo je novi pritisak na Vladu da sedne s nama za sto i reši problem", rekao je novinarima predstavnik Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama, Branimir Mihalinec.

Naglasio je da je štrajk "prerastao u borbu za dostojanstvo i status zaposlenih u obrazovanju".

Mihalinec je najavio akciju "Potrubi za obrazovanje" 20. novembra tokom kongresa Evropske narodne stranke (EPP) u Zagrebu, čija je članica i vladajuća Hrvatska demokratska zajednica.

Za 25. novembar je najavljen veliki protest na Trgu bana Jelačića u Zagrebu.

Mihalinec je rekao da je više od 96% od oko 14.000 zaposlenih u srednjim školama koji su se izjasnili odbilo ponudu Vlade a 93% se izjasnilo za nastavak štrajka do ispunjenja zahteva.

U osnovnim školama se na izjašnjavanje o vladinoj ponudi odazvala 31.000 zaposlenih i 96,7% odbilo tu ponudu.

"Mi smo počeli borbu, a ona je nadišla sve nas. Ona pokazuje koliko su zaposleni u obrazovanju nezadovljni... Ovo je borba za bolju budućnost Hrvatske", rekla je Ana Tuškan iz Sindikata hrvatskih učitelja.

Predstavnici sindikata istakli su više puta da je na Vladi odgovornost za nastavak štrajka, a na pitanja novinara o načinu nadoknade izgubljenih dana kojih je dosad sedam - jer je štrajk bio "cirkularan" - naizmenično po oblastima, odgovorili su da je to na Ministarstvu obrazovanja.

Sadašnji štrajk u sistemu obrazovanja je dosad najduži u Hrvatskoj i traje od 10. oktobra.

Vlada je u oktobru odbila zahtev školskih sindikata, ali je u međuvremenu najavila da će 2020. godine u tri etape povećati osnovicu za 6,12% za sve zaposlene u državnim i javnim službama.

Sindikati su ocenili da se time ne rešava zaostajanje plata zaposlenih u obrazovanju i upitali Vladu kako u oktobru nije imala 400 miliona kuna godišnje za obrazovanje, a ođednom nudi 1,7 milijardi kuna godišnje za sve javne i državne službe.

Vlada je prošle sedmice kao svoju poslednju ponudu za prekid štrajka ponudila već poznato povećanje osnovice za 6,12% u tri etape tokom naredne godine za sve zaposlene u javnim i državnim službama, izradu analize celokupnog sistema plata u javnom sektoru, u okviru koje će se razmotriti i koeficijenti složenosti poslova zaposlenih u obrazovanju.

Uz to je ponuđeno da se sporazumom definiše da će, ukoliko Vlade ne promeni uredbu o koeficijentima do sredine 2020. godine, zaposleni u obrazovanju od 30. juna te godine dobiti dodatak na platu od 2%.

U slučaju da sindikati prihvate ponudu, učiteljima bi bili plaćeni dani provedeni u štrajku do 15. novembra.

Školski sindikati traže, međutim, linearno povećanje "koeficijenta složenosti poslova" za 6,11%, koliko zaposleni u školama zaostaju za drugim javnim službenicima.

Izvor: Beta

Foto: Beta